Ovo cveće u Srbiji ni slučajno ne smete da uberete kad ga vidite
Šafranika je vekovima krasila obod naše zemlje, sve dok 2003. godine Subotička peščara nije preorana
U Radanovačkoj šumi, na prostoru zaštićenog dela Subotičko-horgoške peščare počelo je brojanje cvetova šafranike, izuzetno retke biljne vrste koja raste samo na stepsko-šumskom pojasu na krajnjem severu Srbije i samom jugu.
Preporučujemo
Prvi Kinez je pre više od 100 godina posetio Beograd: Evo šta ga je posebno očaralo
Anja i Strahinja sa samo 500 evra u džepu kreću u Kambodžu. Nemaju novac za povratak, a vratiće se (FOTO) (VIDEO)
Verovanje starih Srba: Koje drvo ne smete da pipnete, a koje izaziva neplodnost
Ljudski nemar gotovo da je uništio panonski endem prelepih ljubičastih cvetova, ali stručnjake ohrabruje što se, zahvaljujući brizi i stalnom nadzoru, broj jedinki iz godine u godinu povećava.
U šumu su izašli zaposleni u JP "Palić Ludaš", preduzeću koje od 2003. godine sprovodi monitoring ove endemske biljke, kako bi ručno, na čak 12 hektara, prebrojali svaku jedinku šafranike.
U pomoć su im priskočili volonteri Planinarskog kluba "Spartak", Udruženje ljubitelja prirode "Riparia" i predstavnici mađarskog nacionalnog parka "Kiškunšag".
- Prošle godine smo izbrojali oko 83.000 jedinki i nadamo se da će sada taj broj biti bar takav, ili čak veći, jer se pojavila na nekim novim lokalitetima - kaže Marta Dobo, direktorka preduzeća "Palić Ludaš".
Šafranika je vekovima krasila obod naše zemlje, sve dok 2003. godine Subotička peščara nije preorana.
Ubrzo, u saradnji sa pokrajinskim Zavodom za zaštitu prirode, počinje se sa organizovanim merama zaštite, pre svega, krčenje šume i podrasta, ali i sankcionisanjem ljudskog faktora.
- Ovo je izuzetno retka vrsta biljke, koja voli aluvijalni pesak i tresetnu i humusnu podlogu, ali joj odgovaraju tipični klimatski uslovi i zato se ne pojavljuje u drugim delovima Vojvodine.
- Šafranika je zaštićena zakonom, a do uništavanja ove vrste dolazi najviše usled lošeg gazdovanja staništem, zbog neodržavanja eko-sistema, ali i zbog prirodnih neprijatelja, kao što su divlje svinje. Ljudski faktor je neminovan, mnogi beru prelepe cvetove i odnose ih na pijacu, ali je i to sada kažnjivo - objašnjava Sandra Čokić Reh, rukovodilac Službe za zaštitu.
Brojanje se obavlja pomoću indikatorskog kvadrata, na kome se beleži maksimalan broj cvetova, a trenutno je to 56. Na osnovu njega se zna koliki broj cvetova se može očekivati na ostalim lokalitetima.
(Telegraf.rs/Večernje novosti)