Albanci su me voleli iako sam Srpkinja: Pomogli su mi više nego moj narod, živela sam s njima 18 godina

Malih nesuglasica bude jer se uvek nađe neko da "potpiri vatru"

Živela je 18 godina u Ulcinju sa Albancima i ponosna je na tu činjenicu. Kako kaže, oni su joj pomogli više nego Srbi i Crnogorci zajedno. Ovo je ispovest 23-godišnje devojke koja je odrasla u najjužnijem gradu Crne Gore.

Ovaj Crnogorac je prešao iz islama u pravoslavlje i sad se zove Stefan: Osuđivali su me, ali ja i dalje slavim krsnu slavu (FOTO)

- Kada kažem ljudima u Beogradu da sam odrasla u Ulcinju, njihov prvi komentar je: "Jao bože, kako si mogla, tamo žive samo Šiptari!" E pa dragi moji, ti isti Šiptari su meni i mojoj porodici pomogli više nego bilo koji Srbin ili Crnogorac - započela je K.B. (23) svoju ispovest.

Predrasude su najčešće od strane ljudi koji nikad nisu kročili u ovaj grad ili nisu upoznali nijednog Albanca iz Ulcinja.

Meštani ovog najjužnijeg grada Crne Gore funkcionišu najnormalnije, iako većina smatra da su sukobi svakodnevni.

- Imala sam tri godine kada smo se doselili. Albanci su nas prihvatili kao najrođenije, iako su svi znali ko smo, šta smo i odakle smo. Išla sam u školu sa katolicima, muslimanima i pravoslavcima. Nikada se nismo odvajali po grupicama, svi smo bili kao jedno, nacija i vera nas nisu zanimale. Verujem da je tako i dan danas - ističe K.B.

- Kada smo se doselili, nismo imali ni dinara. Počeli smo da prodajemo garderobu na ulici, ali nas je inspekcija stalnio terala - priča ona.

Kako kaže, trebalo im je 350 maraka kako bi zakupili neku tezgu u centru grada i započeli posao. Pomogao im je deda Albanac koji je držao kafanu preko puta pijace suvenira. Njen tata je otišao u tu kafanu i ispičao tom dedi šta ga muči, on je bez pogovora otvorio kasu i dao mu 350 maraka.

Nikada nije hteo da uzme pare nazad. Ne prođe nijedan praznik a da se ne čuju da čestitaju jedni drugiima.

Ona je, kako kaže, veliki patriota i nikada se nije plašila da to i istakne.

- Nemojte me pogrešno shvatiti, ja živim u Beogradu i volim Srbiju najviše na svetu, ali me boli kada čujem razne uvrede o ljudima sa kojima sam "delila hleb". Redovno se vraćam u Ulcinj sa drugarima koji su odavde, verujte mi - svi su fascinirani! Njihovi najčešći komentari su: "Žao mi je što nisam i ranije letovao ovde!"  - istakla je ova mlada devojka.

Malih nesuglasica bude jer se uvek nađe neko da "potpiri vatru".

- Svi se sećamo kada je na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija došlo do sukoba. Albanci su izašli na ulice kako bi slavili, a svi oni koji su se osećali Srbima su demonstrirali. Nikakvih nereda nije bilo, ali su mediji malo preuveličali celu situaciju - zaključila je N.L.

Ona tvrdi da vam niko neće ogrebati automobil zbog beogradskih tablica, usluga će biti na najvišem mogućem nivou, a ugostitelji će biti presrećni kada čuju da ste vi od celog crnogorskog primorja odabrali baš njihov grad.

(Kristina Bezbradica - k.bezbradica@telegraf.rs)