Srbija kada nekog voli, ona voli iracionalno: Natašina izjava o Rusiji, promeni svesti u narodu i bezobrazno dugoj tranziciji

Stav povodom otvaranja poglavlja, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim

Odnosi sa Ruskom Federacijom postaće problem za Srbiju u Poglavlju 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali još ne znamo kako EU vidi naše trgovinske, političke i vojne veze sa Rusijom i kakva očekivanja ima od Vlade Srbije, izjavila je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović.

Preporučujemo

Dragojlović je, za portal “European Western Balkans”, rekla da, ako se očekuje da se Srbija već sada priključi sankcijama protiv Rusije, a ne po stupanju u članstvo, onda to treba eksplicitno da se kaže i objasni.

“Brisel bi mogao da ponudi Srbiji, koja nije članica EU, neke kompenzacije za eventualne gubitke", smatra Dragojlović.

ONI KOJI PROMOVIŠU RUSIJU BOLJOM NEGO ŠTO JESTE

Na pitanje zašto građani Srbije imaju pozitivniji stav prema Rusiji nego prema Evropskoj uniji, i pored činjenice da je EU najveći donator, Dragojlović je istakla da kada Srbija nekog voli, “ona ga voli i bez ozbiljne argumentacije, sasvim iracionalno i tu nikakve pare ne pomažu, niti mogu tu sliku popraviti”.

- Očigledno je da oni koji promovišu ruski uticaj nalaze bolji način da dođu do građana i saradnju Srbije i Rusije predstave u mnogo boljem svetlu nego što ona zapravo jeste - rekla je Dragojlović.

Konstatujući da je stepen usklađenosti spoljne politike Albanije i Crne Gore sa EU veći od Srbije, Dragojlović je objasnila da je to samo zato što se nismo usaglasili samo kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji.

- Ni Albanija, ni Crna Gora nemaju Kosovo. Procenti govore da se nismo usaglasili samo kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji. U svemu drugom smo saglasni sa EU. To je važno da se naglasi. Treba imati u vidu činjenicu da je srpska vojska deo misija EU, da ima potpisan sporazum o saradnji sa Evropskom odbrambenom agencijom, da ima potpisan sporazum sa EU o razmeni tajnih podataka - rekla je Dragojlović.

Ona je podvukla da te tri stvari mnogo više govore o opredeljenosti Srbije i u vrednosnom i u bezbednosnom smislu.

Kada je reč o dinamici otvaranja poglavlja, Dragojlović je ocenila da su tri pregovaračke pozicije spremne: za Poglavlje 6 (pravo privrednih društava), Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom) i Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe).

- Ta tri bi sigurno trebalo da otvorimo za vreme estonskog predsedavanja Evropskom unijom. Najveći izazov će sigurno biti poglavlje 30 koje se odnosi i na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa drugim državama - rekla je Dragojlović.

Radne grupe Nacionalnog konveta su pozitivno ocenile sve tri pregovaračke pozicije, ukazala je Dragojlović i dodala da očekuju i da se poglavlja što brže otvaraju, da se razgovara o uslovima u svakom od njih, problemima i da se omogući da se čitavo društvo i privreda mnogo brže kreću ka evropskim stadardima i praksi po kojoj već živi pola milijarde građana EU.

NEOPHODNA JE PROMENA SVESTI, TRANZICIJA TRAJE BEZOBRAZNO DUGO

Upitana koliko smo napredovali u demokratizaciji društva, imajući u vidu da u ključnim stvarima u vezi sa Poglavljem 23 kasnimo, Dragojlović je podsetila da se proces približavanja EU odvija kroz harmonizaciju zakona i njihovu primenu, za šta su potrebne institucije “ne na papiru, sa tablom na zgradi, već da građani veruju da je ona garant njihovih prava”.

- Treći nivo je promena svesti. U Srbiji tranzicija od komunističkih do demokratskih liberalnih društava traje bezobrazno dugo. To je iscrpelo ljude, stručnjake, resurse, pojelo strpljenje, a o entuzijazmu da ne govorim - rekla je Dragojlović.

Kako je objasnila mi imamo deklarativno zalaganje za to da budemo demokratsko društvo, kao i duboko ubeđenje naših političara da to već jesmo, ali da, zapravo, suštinski ne razumemo da demokratija nisu samo izbori, već da je to i pluralizam mišljenja, ideja, aktera u kreiranju i sprovođenju politika i da je to pravo, a ne privilegija.

CRNOGORSKI ILI HRVATSKI MODEL?

Govoreći o činjenici da već tri godine Nacionalni konvent okuplja nevladine organizacije i prati proces pregovora Srbije sa EU, Dragojlović je ocenila da je to najbolji model za srpske uslove.

- Razmatrali smo i crnogorski model po kom Vlada na konkursu bira organizacije civilnog društva i uključuje ih u pregovaračke grupe i pregovarački tim. Procenili smo da se na taj način organizacijama civilnog društva izbija iz ruku najefikasnije sredstvo, a to je nadgledanje i kritika politika koje se kreiraju i vode tokom pristupanja EU - rekla je Dragojlović.

Dodala je i da je bio neprihvatljiv i model Hrvatske, koja je nevladine organizacije potpuno isključila iz čitavog procesa.

- U Srbiji, sa druge strane imamo veoma razvijeno i uticajno civilno društvo, kompetentne organizacije koje mogu i žele da se uključe u proces pregovora sa EU. Zato je Nacionalni konvent, koji funkcioniše već tri godine, najpodesnija platforma za vođenje otvorenog i pre svega stručnog dijaloga između predstavnika vlade i civilnog društva o svim pitanjima i aspektima prisupanja Srbije Evropskoj uniji - zaključila je Dragojlović.

(Telegraf.rs/Tanjug)