Jedemo GMO hranu, a da ne znamo?!

Profesor Miladin Ševarlić kaže da, osim genetski modifikovane soje, koja se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura

Iako zvanično zabranjena, u Srbiji je genetski modifikovana hrana ipak prisutna. Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.

Preporučujemo

Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe.

Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.

- Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane - kaže Ševarlić.

- Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine - tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

(Telegraf.rs / Izvor: Blic.rs)