Zašto Srbi rade duže od Evropljana, a zarađuju manje?
Odgovor je prost: očigledno je da postoji nesrazmera između vremena provedenog na radu i samog učinka, kažu stručnjaci. Od nas manje rade Nemci, Francuzi, Englezi, Skandinavci...
Iako slabo zarađuju, daleko manje od svojih kolega iz Evropske unije, Srbi su po radnim satima počeli da prestižu i mnogo razvijenije zemlje. U većini slučajeva, srpski radnici rade od 40 do 49 sati u nedelji, što je duže u poređenju sa zaposlenima u drugim evropskim zemljama, pokazuje Anketa o radnoj snazi iz 2011. godine.
Iako ovi podaci znače da u Srbiji određen broj zaposlenih radi duže od propisanog radnog vremena, mali je broj prijava Inspektoratu za rad za nepoštovanje propisanog radnog vremena.
Prema podacima Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada iz 2011, zaposleni u EU rade 39,7 sati nedeljno, odnosno 1,6 sati više nego što je kolektivnim ugovorom utvrđeno radno vreme. Prosečno radno vreme dogovoreno kolektivnim ugovorima u EU u 2011. bilo je 38,1 sat.
U EU radno vreme je deo kolektivnih ugovora koji preciziraju uslove rada, a razlike među zemljama su velike. Prema važećoj direktivi, radna nedelja mora biti ograničena na maksimalnih 48 sati.
U Ministarstvu rada saznali smo i da puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, s tim što se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu može utvrditi i kraće radno vreme, ali ne ispod 36 sati nedeljno.
- U slučaju više sile, kao i povećanja obima posla zaposleni je na zahtev poslodavca dužan da radi duže od punog radnog vremena. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom - navode u Ministarstvu rada.
Zakonom su propisana i uvećanja zarade za prekovremeni rad, kao i rad na dan državnog praznika, ali i sankcije za nepoštovanje zakona, koje se primenjuju ako je poslodavac uveo prekovremeni rad suprotno odredbama zakona ili nije isplatio uvećane zarade po navedenim osnovama.
- Kazna za neobezbeđivanje dnevnog i nedeljnog odmora naplaćuje se 20.000 dinara na licu mesta. Međutim, iako je zakon propisao radno vreme i sankcije u slučaju nepoštovanja zakona, ima sve više zloupotreba prekovremenog rada, a naročito u ugostiteljstvu, trgovini, uslugama i građevinarstvu - objašnjavaju u Ministarstvu rada.
(N. Sekulić)