DO KUĆE BEZ CIGLE: Inovacije u energetskoj efikasnosti

Za gradnju kuće od 200 kvadrata klasičnim sistemom neophodne su 83 vrste materijala, dosta vremena i strpljenja. Kao alternativa, ekološka gradnja bez cigle ne košta mnogo, a ostvaruje razne uštede

Većina ljudi u Srbiji odlučuje se za tradicionalni način gradnje, najčešće zbog nedovoljne informisanosti i uverenja da su klasična gradnja, cigla i malter najsigurniji za dugovečnost objekta, mada ekološka gradnja bez cigle ne košta mnogo, a ostvaruje razne uštede.

Preporučujemo

Za gradnju kuće od 200 kvadrata klasičnim sistemom neophodne su 83 vrste materijala - od cementa, šljunka, peska, greda i betonskog gvožđa, raznih instalacija, izolacija do crepa, a docnije sleduju i fasada i tzv. unutrašnji fini radovi, stalno dorađivanje nedorađenih elemenata, koji život čine nedovoljno komfornim.

Prefabrikovani betonski paneli koji se proizvode u fabrici, donose se na mesto izgradnje, a potom sklapaju u jedinstvenu celinu. Termoizolacija je ugrađena u panele, ali se ona dodatno utvrduje nakon izgradnje objekta. Q sistem koristi elemente koji se montiraju u skeletni sistem sličan klasičnoj gradnji, ali nema cigle.

- Dok se priprema teren, odnosno kopa temelj, u fabrici proizvodimo panele i tako maksimalno koristimo vreme. Paneli se povezuju po principu zid-zid i zid-plafon, a stubovi kojima se povezuju se izlivaju betonom - objasnio je Nikolić specifičnosti gradnje ovim sistemom.

Naše zgrade i kuće su među najvećim rasipnicima energije u Evropi, jer su dve trećine izgrađene do osamdesetih godina prošlog veka. Udeo zgrada i domaćinstava u potrošnji ukupne energije u Srbiji je 40 odsto.

- Objekti izgrađeni Q sistemom postižu uštede na duže staze, minimalno 100 evra mesečno po računima za utrošak energije. Bitno je istaći da je cena ovih objekata izuzetno pristupačna i kreće se od 500 evra po kvadratu - naglasio je Nikolić.

U Institutu za ispitivanje materijala ističu da je energetska efikasnost moderan termin, a radi se o dobro projektovanim i kvalitetno izvedenim objektima, koji troše manje energije i zahtevaju manje održavanja.

Srbija će uskoro morati da primeni mere kako bi svi objekti imali povećanu energetsku efikasnost u odnosu na EU i propis da se do 2020. ostvare energetske uštede od 20 odsto, da se udeo obnovljivih izvora energije poveća za 20 odsto, a emisije ugljen-dioksida smanji za toliko.

Dobar primer je Švedska. Stokholm je za prošlu godinu dobio titulu Zelene prestonice Evrope, jer troši samo 88 kilovat-sati energije po kvadratu. U Srbiji je potrošnja dva puta veća.

(Telegraf.rs/ Tanjug)