RAT ZA RAKIJU: Srpska šljivovica protiv češke "slivovice"

Nekoliko vrsta sireva, kobasica, slatkiša i napitaka biće zaštićeno na isti način na koji su zaštićeni proizvodi u Evropskoj uniji, što će Srbiju učiniti prepoznatljivijom

Trideset i tri poljoprivredna i prehrambena proizvoda u Srbiji do sada su zaštićena imenom porekla ili geografskom oznakom, a o njihovoj zaštiti moći će da se razgovara u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Preporučujemo

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, Srbija će pregovarati o određivanju roka nakon pristupanja EU u kome će i na nivou Unije moći da se registruje i zaštiti geografsko poreklo domaćih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića, koji već imaju zaštitu na nacionalnom nivou.

U Srbiji su do sada zaštitićeni goveđa užička pršuta, svinjska užička pršuta, užička slanina, sremski kulen, sremska domaća kobasica, sremska salama, požarevačka kobasica, rtanjski čaj, krivovirski kačkavalj, homoljski ovčiji sir, homoljski kozji sir i homoljski kravlji sir.

Pravo da ospore zahteve neke države za zaštitu oznake porekla, geografskog porekla ili "tradicionalnog proizvoda" za neki proizvod imaju sve zemlje EU, kao i zemlje izvan Unije, posebno one koje već imaju neki ugovorni odnos s EU, kao što je, na primer, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Slovenija je jedina od zemalja regiona koja je u EU zaštitila niz svojih proizvoda, dok ostale zemlje regiona dosad nisu uspele da ubede

proizvođače izvornih proizvoda da ih zaštite i na prostoru EU.

Zemlje izvan EU imaju pravo da traže evropske oznake, tako što sklope poseban sporazum sa EU, pod uslovom da Evropska komisija zaključi da je zahtev opravdan.

Tako su oznake svojih proizvoda pored ostalog zaštitili Čile, Južna Afrika, Kanada, SAD, Australija.

(Telegraf.rs / Beta)