Šta Rusima pada u oči kad dođu u našu zemlju?

Srbi su ludi za sportom, mnogo puše, a malo piju, kockaju se i uvek nađu vremena za odmor, samo su neke od 30 najupečatljivijih stvari koje je zapazio jedan Rus tokom boravka u Beogradu

Da li ste se nekad zapitali kako na Srbiju, njene građane i ovdašnje običaje gledaju turisti? Ukoliko želite da saznate, Telegraf prenosi utiske jednog od ruskih posetilaca u Beogradu koji je sastavio listu 30 najupečatljivijih stvari i običaja koje je zapazio tokom boravka u našoj zemlji.

Preporučujemo

1. U Srbiji su svi ludi za sportom. Penzioneri, studenti, muškarci, žene, devojke... svi navijaju za nekoga ili čitaju sportske vesti. Ako kažem da me to ne zanima, sagovornici ostaju zbunjeni.

2. Ono što je u Rusiji čaj, to je Srbima kafa. Kafa se pije svuda: kod kuće, na poslu i u restoranu, uz cigaru, ratluk ili čašicu vinjaka. Čaj se u Srbiji doživljava kao sredstvo narodne medicine i nije lako pronaći čaj koji mi pijemo.

3. U Srbiji se MNOGO puši. Više puta sam video kako čovek vadi sledeću cigaru, a još nije popušio prethodnu, i tu drugu pali ovom prvom.

25. "Gde si?" Tako u srpskom jeziku glasi zagonetna fraza koja služi kao pozdrav i predstavlja svojevrsnu normu u komunikaciji. To pitanje ne treba shvatati bukvalno, tj. ne morate odgovoriti gde ste (bili) i kuda idete.

26. Srbi su konzervativni u pogledu hrane. Ne pokušavajte da impresionirate Srbina knedlama, kavijarom ili sušenom ribom.

27. U Srbiji postoji specifičan praznik. Zove se slava. To je dan svetitelja koji se poštuje kao pokrovitelj porodice. Na slavu se pozivaju rođaci, prijatelji i poznanici. Pečenje i vino su obavezan deo slavske trpeze. Ali srpsko "pečenje" uopšte nije isto što i rusko "pečenьe" (keks). U Srbiji ta reč označava meso praseta, jagnjeta ili (ređe) bika pečenog na ražnju.

28. Kada neko umre, uobičajeno je da se pišu takozvane umrlice. One se objavljuju u novinama, u posebnim rubrikama, a kače se i na stubove, oglasne table i zidove. Ništa se ne bojte, takav je običaj!

29. Srbija je kulturno podeljena na dva dela – severno od Dunava, koji je do kraja Prvog svetskog rata bio pod vlašću Austrougarske, i južno od Dunava, koji je do sredine 19. veka bio deo Otomanskog carstva.

30. Odlazak u crkvu je posebna priča. Ovde nećete naići na odrede baka-stražarki koje paze da u crkvu ne uđe neki "skriveni demon" ili "bogoodstupnik". I pripremite se za iskušenja, naročito ako ste ušli u crkvu u toku svadbe. Pratilje neveste i većina drugih dama neće biti obučene baš po kanonima. Uopšte nema dugih haljina! Samo mini-suknje i dekoltei. Pritom dubina dekoltea i dužina (tj. kratkoća) suknje direktno zavisi od veličine grudi i dužine nogu.

(Telegraf.rs / Izvor: senica.ru, ruskarec.ru)