Misterija smrti Aleksandra Velikog rešena posle 2336 godina

Istraživači sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu sumnjaju da je vino koje je Aleksandar Veliki pio tokom svečanosti u Vavilonu bilo začinjeno biljkom koja usled fermentacije postaje smrtonosna

Aleksandar Makedonski najverovatnije je umro od posledica trovanja toksičnom biljkom kojom je bilo začinjeno vino koje je pio, tvrde novozelandski naučnici.

Preporučujemo

Čuveni vladar i vojskovođa, koji je pokorio teritorije od severne Grčke do severa Indije, umro je u 33. godini (323. godine p.n.e.) nakon 12-dnevne agonije, za koju mnogi istoričari veruju da je bila izazvana groznicom. Istraživači sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu sumnjaju da je vino koje je Aleksandar Veliki pio tokom svečanosti u Vavilonu bilo začinjeno biljkom koja usled fermentacije postaje smrtonosna.

Prema pisanju "Dejli mejla", do ovog zaključka došao je dr Lio Šep, toksikolog sa novozelandskog Nacionalnog centra za otrove, koji je u kukureku, biljci sasvim bezazlenog izgleda, pronašao krivca za smrt slavnog osvajača. On je naveo da neke teorije o trovanju arsenikom i strihninom nisu verodostojne, jer bi smrt nastupila mnogo brže.

U studiji koju je napisao zajedno sa stručnjakom za antičku istoriju, dr Patom Vitlijem, a koja je objavljena u medicinskom časopisu "Klinička toksikologija", Šep navodi da je najverovatniji krivac cvet veratrum album, poznat kao beli kukurek. Ovaj cvet, koji vino može da pretvori u otrov, bio je dobro poznat starim Grcima koji su ga koristili radi izazivanja povraćanja.

Dr Šep smatra da se pomoću njega mogu objasniti Aleksandrovi poslednji dani provedeni u najstrašnijim mukama, kada nije mogao ni da govori ni da hoda. Novozelandski istraživač navodi da je vino moralo biti veoma gorko, ali da mu je možda dodat šećer, a Aleksandar je ionako verovatno bio veoma pijan na banketu.

Kukurek je zeljasta biljaka iz familije ljutica. Listovi su modrozelene boje, a cvetovi su različite boje u zavisnosti od vrste kukureka kojih ima 20. Smatra se jednim od vesnika proleća. Raste u borovim i bukovim šumama, ali se često uzgaja i kao saksijsko cveće. Spada u otrovne biljke, pa se koristi isključivo u estetske svrhe.

(Telegraf.rs / Tanjug)