Tela usamljenih starca i starice u Kragujevcu pronađena nedeljama posle smrti!

Zanatlija Bogdan Gajić (60) i penzionerka Dragica Prokić (73) izdahnuli sami u svojim domovima, a njihova tela pronađena su nedeljama nakon smrti. Telo starice u kući su oskrnavili njeni psi, dok je telo zanatlije nađeno u fazi mumificiranja dan po Božiću

Zanatlija Bogdan Gajić (60) godinama je nosio oko vrata umesto lančića ceduljicu na pertli i na njoj poruku gde treba da bude sahranjen kad premine. Penzionerka, bivša službenica Dragica Prokić (73) živela je povučeno sa omiljenim psima. Njih dvoje, mada žive blizu u širem centru Kragujevca nisu se nikada upoznali.

Preporučujemo

Zajedničko im je što su se odrodili od ljudi i izdahnuli sami u svojim domovima. Njihova tela pronađena su nedeljama nakon smrti. Telo starice u kući su oskrnavili njeni psi. Pronađeno je na dan dočeka Nove godine. Telo zanatlije nađeno je u fazi mumificiranja dan po Božiću.

Bogdan Gajić godinama unazad oko vrata nosio je na pantljici poruku u kesici. Na njoj je stajalo na kom groblju treba da bude sahranjen kada umre i još broj parcele. Ispod je pisalo da njegov stan nasleđuje sin.

Bogdan je sina tražio godinama i ni do smrti nije saznao gde mu sin živi. Sin nije bio na sahrani koju je platila opština. U grob su ga spustile komšije.

- On kao da je jedva čekao da umre i na to se pripremao godinama. Bio je dobar čovek, ali se osamio, nije se družio sa komšijama, tek nam se uredno javljao. Njegovo telo, na poziv komšija pronašla je policija osmog januara. Bog sami zna kada je umro - kaže jedan od komšija iz zgrade gde je Bogdan živeo u kragujevačkom naselju Bubanj.

Usamljeni čovek sahranjen je u grobnici kraj majke koja je preminula 2011. godine. Na zajedničkom spomeniku pod Bogdanovim imenom stoji "1954- 2012", pa se jedino može zaključiti da je ovaj čovek u vreme podizanja spomenika majci 2011. predvideo da će živeti najviše do 2012.

Telo strarice Dragice Prokić (73) pronašao je bratanac koji živi u inostranstvu i koji je do nje svratio da je obiđe pre odlaska. Zbog laveža pasa i smrada koji se širio dvorištem alarmirana je policija.

U kući je nađen leš koji su napali psi. Bakina komšinica kaže da se niko i ne seća kada su Dragicu poslednji put videli.

- Ona je nekada bila dama, mislim da je sa fakultetskom diplomom radila kao službenik u Zastava oružju. Roditelji su joj bili dobrostojeći ljudi, imali dve kuće u širem centru grada. Dragica je živela od penzije. Nikada se nije udavala. Bila je usamljeno biće, niko joj ni od komšija nije ulazio u dvorište. Volela je samo te pse. Nije imala vode u kući, nije ložila šporet jer joj odžak nije valjao. Na računu za struju nema potrošnje, kao da nije ni živela kraj nas. Niko se nije pitao zašto je nema da izađe van - kaže starica iz komšiluka pognute glave.

Gajićevu sahranu platila je opština, a dva buketa na grobu su od komšija i jednog prijatelja. Usamljenu staricu sahranila je familija. Ni za jedno pronađeno telo nije rađena obdukcija jer u kućama nema tragova nasilja niti premetačine.

Za policiju nije bilo posla jer krivaca ovde nema mada su svi krivi. Usamljeni ljudi povukli su se od sveta, a onda i svet od njih.

(M. M.)