INTERVJU, ALEKSANDAR ANTIĆ: O novoj Vladi prvo pregovaraju SPS i SNS! (FOTO)

Kandidat koalicije SPS-PUPS-JS za gradonačelnika Beograda za naš portal kaže da ta koalicija očekuje da osvoji 20 odsto glasova na izborima i da je sasvim logično da će nakon njih prvo za pregovarački sto sesti socijalisti i naprednjaci

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i kandidat koalicije SPS-PUPS-JS za gradonačelnika Beograda Aleksandar Antić otvoreno za Telegraf.rs govori zašto podržava projekat "Beograd na vodi", kako misli da reši probleme u glavnom gradu Srbije, sa kojim procentom osvojenih glasova bi bio zadovoljan i da očekuje da će socijalisti i naprednjaci nakon izbora prvi sesti za pregovarački sto kako bi sastavili buduću Vladu Srbije!

Ispred koalicije SPS-PUPS-JS trčite trku za funkciju gradonačelnika Beograda, kojim rezultatom bi Vi i Vaša koalicija bili zadovoljni?

- Uveren sam da ćemo na ovim izborima ostvariti najbolji rezultat koji smo do sada kao koalicija imali od 2000 - te godine. Verujem da će građani prepoznati sve ono što smo radili proteklih godina. Imamo ozbiljne rezultate iza sebe i ponavljam, ubeđen sam da ćemo osvojiti najviše glasova do sada.

Prema svim poslednjim istraživanjima Vaša koalicija se nalazi na drugom mestu odmah iza SNS-a, koliko procenata glasova očekujete da osvojite na parlamentarnim izborima?

- U Srbiji je uvek teško unapred prognozirati rezultate izbora jer uvek neko iskoči i ostvari neočekivan rezultat. Ipak, bez bilo kakve dileme bili bi zadovoljni kada bi osvoili 20 procenata glasova. To je neki cilj koji smo mi sebi postavili i duboko verujem da politika koju vodi ova koalicija može to da ostvari, a i tokom vremena će ta podrška samo rasti, tako da je tih 20 procenata, rekao bih, samo neko prolazno vreme. Mi imamo tu privilegiju što u Srbiji zastupamo tu politiku socijalne pravde i modernu viziju levice koja u prvi plan stavlja ljude i njihove potrebe.

Bili ste predsednik Skupštine grada Beograda, upoznati ste sa problemima glavnog grada, šta je to što je najpotrebnije i najhitnije da se uradi u prestonici?

- Ja sam se nešto više od 4 i po godine nalazio na čelu Skupštine grada Beograda i nisam tu funkciju shvatao isključivo kao posao gradskog spikera u parlamentu, trudio sam se da saznam svaki dan nešto novo o glavnom gradu, da prepoznam šta su njegovi životni problemi i stvarno mogu da kažem da sam posle tolikog vremena naučio ko je Beograd i šta su stvarni problemi. Ono što je u ovom trenutku najakutnije to je stabilizacija finansija grada jer sve lokalne samouprave pa i prestonica kao najveća se suočavaju sa velikim ekonomskim problemima. Beogradske finansije su u ovom trenutku jako veliki problem i teška je situacija, moramo znači prvo njih stabilizovati i sa republikom napraviti jedan okvir u kome će se svi gradovi i opštine kretati jer to je jedini način da bi gradovi i opštine u zemlji, pa samim tim i glavni grad sredili svoje finansije. To je pre svega važno da bi Beograd mogao da nastavi sa realizacijom svoji projekata i sa onom socijalnom politikom koju smo u proteklim godinama moja koalicija i ja uspostavili.

Najavili ste da ćete ukolioko pobedite u izbornoj trci završiti sve velike projekte, da li u njih ulazi i „Beograd na vodi“ i kakvo je Vaše mišljenje o tom projektu?

- Pre svega moramo da dovršimo one projekte koji su u toku, tu pre svega mislim na most Borča – Zemun i da završimo obilaznicu oko Beograda koi su izuzetno važni za razvoj novih privrednih zona, ali i za sam saobraćaj u glavnom gradu. Pored njih moramo da radimo i sve druge projekte jer Beograd ne sme da stane, on svakim novim danom mora da se razvija, neophodno je da završimo železničku stanicu Prokop što je preduslov za sve ostale razvojne projekte, a kada je u pitanju projekat „Beograd na vodi“ ja moram da kažem da o tom pitanju imam više nego pozitivan stav, pre svega različite generacije Beograđana su maštale o spuštanju grada na reku i o tom „Savskom amfiteatru“. Prve ideje o tome su potekle oš dvadesetih godina XX veka, najveći gradonačelnik Beograda Branko Pešić je maštao o tome, bilo je nekih projekata i devedesetih godina, a ovo je danas uobličilo sve te forme i razmišljanja i ja mislim da bi na tome trebalo ozbiljno raditi. Nemam otpora prema projektima koji predlažu suparnici, mislim da je prošlo vreme kada smo projekte i ideje naših suparnika saplitali i zato novi gradonačelnik mora da ima tu širinu da prepozna ono što je najvažnije za beograđane, a ne da se prema projektima odnosi u zavisnosti prema tome ko je šta predložio i zato kažem da je ovde reč o nečemu na čemu bi trebali svi zajedno da radimo. Ja taj projekat ne doživljavam kao ideju SNS-a ili jedne stranke, jedne Vlade ili određene gradske uprave već kao nešto što je strateški važno za beograđane i da mi kao jedna nova generacija političara treba da pokažemo da smo sposobni da raimo projekte koji prevazilaze trajanje našeg mandata i da poštujemo one ideje koje predlažu naši politički suparnici.

Postoji ogroman problem sa divljim deponijama u glavnom gradu, najavili ste rešenje tog pitanja, kako i na koji način?

- Reč je o jednom ozbiljnom problemu s kojim se suočavaju i velike evropske i svetske metropole, naradvno da postoje različiti modeli kako ko taj problem rešava, ali svuda u njegovo rešavanje moraju biti uključene gradske službe, komunalna policija i građani zajedno. Nema nikakvog tehničkog problema da gad očisti sve divlje deponije, ali je daleko važnije od svega kako ćemo zajednički sprečiti njihovo ponovno stvaranje, za to je prema mom mišljenju potrebna jedna oštrija kaznena politika i jedan aktivniji odnos naših komunalnih preduzeća. Sada ja to pitanje hoću da zaoštrim do maksimuma jer mislim da 98 odsto građana apsolutno vode računa o izgledu i ekologiji ovog grada i doživljavaju ga na pravi način, a ako je već tako onda taj mali procenat sugrađana koji ne vodi računa nema pravo da maltretira sve ostale i da se igra sa svima nama, zato neću više da dozvolim da bahati pojedinci ruže naš grad i tome moramo svi zajedno da se suprostavimo. S druge strane mislim da moramo da iskoristimo šansu koja nam se ukazuje strategijom o upravljanju otpadom, jer nam to daje određene resurse s kojima i grad i građani mogu da raspolažu. U ovom trenutku Beograd reciklira samo 6 – 8 procenata otpada, dok Japanci recikliraju 80 odsto. Mi smo kod Ade Huje napravili prvi centar gde se vršii priprema za razdvajanje i svi neophodni dalji koraci ka reciklaži, a mislim da je tu šansa da se uključi što veći broj građana i da oni treba da vrše tu primarnu selekciju, da li preko kontejnera namenjenih za te svrhe ili onih specijalnih zelenih kesa koje Gradska čistoća deli građanima, koji će kada budu izvršili selekciju otpad odneti do centara za reciklažu gde će za takve poteze biti nagrađeni. Ta nagrada se može ostvariti kroz umanjenje računa za odnošenje smeća i za takav rad Beograđani moraju da osete nagradu. Na to mislim kada kažem da ovo pitan je ptvara jedno široko polje na kome mogu da zarade i građani i sam grad. Zato mi nije jasno da mi i dalje puštamo da se toliki oblik taloži i stoji umesto na tome da zaradimo neki dinar i s druge strane da učinimo da nam grad bude lepši i čistiji.

Bus plus odlazi u istoriju, prema rečima Siniše Malog kako će dalje nastaviti da funkcioniše prevoz i naplata u Beogradu?

- Ja sam razumeo da ukoliko Beograd vrati u svoju nadležnost sistem Bus plus on će se izmeniti i na neki način redefinisati i više se neće tako zvati, što ja apsolutno podržavam. Pobornik sam toga da taj sistem treba da se vrati u ruke Grada, ali isto tako sam i pristalica da treba da unapređujemo naš javni prevoz i da taj sistem ima nekih svojih dobrih strana za samo upravljanje organizacijom prevoza koji će dimenzinirati saobraćaj na onaj način koji je najviše koristan za sve. Kada je naplata u pitanju, verujem da će činjenicu da novac od karata ide u ruke grada Beograđani prepoznati i da će to uticati da se procenat naplate poveća, ali moramo svi zajedno i da radimo na jačanju svesti da svi moraju da plate kartu i da jednostavno nije pošteno da polovina građana ispunjava svoje obaveze, a druga ne. Ja sam sklon razmišljanju da je neophodno da se proceni i da li su ove cene karata pristupačne našim sugrađanima, da li oni mogu to da plate i pored toga što su one ovakve kakve su ispod ekonomske jer se mora imati u vidu da su prosečne plate u Srbiji veoma male i da i ovako niske cene prevoza predstavljaju ozbiljan udar na budžete porodica. Kada sve to procenimo i odredimo cenu karte, moramo staviti tačku na švercovanje u prevozu, jer ako tako radi cela Evropa, pa i neki gradovi u Srbiji, poput Novog Sada gde su ljudi navikli da ulaze na prednja vrata i da plate karte moramo i mi u Beogradu. Jer svaku neplaćenu kartu moramo da dotiramo iz gradskog budžeta, što znači da je opet svi mi zajedno plaćamo, a jednostavno nemamo 130 miliona evra godišnje za te subvencije, zato, baš iz razloga da ne bi puko budžet i da ne bi pukla sredstva za sva ona socijalna davanja mora se plaćati prevoz.

Rekli ste da želite da Beograd postane bezbedan grad, kako doći do tog cilja?

- Ja se sećam perioda kada je Beograd važio za najsigurnije mesto za život u Evropi, ponekad mi se čini da sam malo i ostario jer dobro pamtim vreme da se nisu zaključavali stanovi i kuće po glavnom gradu. Nažalost, ovaj ubrzan tempo i život koji postaje haotičan za svakog od nas je razlog svih tih nemilih scena koje ne želimo da gledamo u našem gradu. Ne kažem da je Beograd danas nebezbedan u odnosu na statistike, jer smo po njima u odnosu na druge svetske metropole mi na sasvim zadovoljavajućem mestu, ali to je i dalje daleko ispod onog nivoa koji svi mi želimo. Zato treba pre svega Beograd da što više pomaže policiji, ali ne mislim da će isključivo te mere kao što su povećanje broja policajaca i nove tehnike u njihovom radu doprineti većoj bezbednosti u prestonici, već da svi mi kao društvo moramo da pokrenemo širu akciju koja bi se bazirala na toj preventivi i na radu sa decom od malih nogu i još mnogo mera iz čitavog spektra koje možemo da pokrenemo kako bi svi zajedno ovu putanju koja kreće u jednom pravcu koja nam se nimalo ne sviđa vratili u smerku koji svi želimo.

Većina ljudi koaliciju SPS-PUPS-JS vidi kao garant za ostvarenje socijalne pravde i davanja, da li će ona biti nastavljena u Beogradu nakon ovih izbora?

- Siguran sam da će ukoliko mi ne budemo deo ekipe ljudi koji će upravljati Beogradom sve te mere polako nestajati, a zašto tako mislim? Zato što one nisu ni postojale sve dok mi nismo ušli u vlast. Finansijska kriza jeste velika i beogradski budžet nije u sjajnoj situaciji, ali s druge strane mi jesmo garancija da ćemo u Gradu i njenim organima ljude uvek stavljati u prvi plan i da ćemo se boriti da sve te mere zaista i opstanu. Znam da je o svemu ovome u predizbornoj kampanji teško pričati jer u vreme izbora svi postanu po malo socijalisti i svi pričaju i o socijalnoj pravdi, puna su im usta brige o deci i starima, ali verujte mi kada se završe izbori onda, ipak, ostanemo samo mi. Teško je vreme, velika je kriza, biće teška borba da se sačuvaju sve mere koje smo kao grad u proteklom periodu imali ali ja sam spreman da se za njih borim i potpuno sam posvećen tim ciljevima, jer meni suštinu politike predstavlja da pomognemo ljudima jer je osnov svakog razvoja – postati humanije društvo. Ona društva koja nisu humana nemaju šanse da opstanu.

Ko će za Vas biti prihvatljiv koalicioni partner u formiranju vlasti Beogradu?

- Ja ne volim da se bavim takvim političkim kalkulacijama, sačekajmo da svako pred građane izađe sa svojom politikom i da na osnovu nje dobiju određenu podršku, a nakon toga ćemo ozbiljno razgovarati. Ono što je za nas prioritet je da partneri budu oni koji razumeju našu socijalnu politiku i oni sa kojima se razumemo u pogledu razvoja društva i oni sa kojima ostvarujemo jednu normalnu i pristojnu komunikaciju. Naša koalicija sa SNS u protekle dve godine je pokazala da možemo da imamo dobru saradnju i pristojnu komunikaciju i mislim da ćemo se posle izbora prvo sa njima sesti i razgovarati.

Da li SPS ima već postignut dogovor sa SNS o formiranju buduće Vlade Srbije?

- Nema, to su spekulacije u javnosti. Ponavljam SPS i SNS je skoro dve godine odgovorno i timski vodio ovu državu i pokazali smo da pravljenje koalicija treba da bude nešto što ima veze sa emocijama već ono što na prvom mestu ima veze sa odgovornošću i zajedničkom politikom. Čak i kada je donešena odluka da se ide na izbore to je urađeno u vrlo prijatnoj i prijateljskoj atmosferi gde smo ispoštovali volju jednog od partnera koalicije da se oproba na izborima. U sklopu toga, ponavljam nije bilo reči i dogovora o pravljenju nove koalicije, ali bez ikakve dileme, kad se završe izbori prvo će te dve stranke sesti i razgovarati o modelitetima za formiranje nove Vlade, jer to je preme mom mišljenju u zajedničkom interesu, a i sve ankete potvrđuju da su građani najviše raspoloženi za takvu koaliciju.

Da li bi za Vas bilo prihvatljivo participiranje u Vladi Srbije u koju bi ušli Boris Tadić ili Čedomir Jovanović?

- Ponavljam u politici nema emocija. Ja sam u ovom trenutku fokusiran kako da naša koalicija ostvari što bolji rezultat i verujte slabo razmišljam o svima njima, više me interesuju svi ovi dani do 16. marta, a o danima posle razmišljaću kada za to dođe vreme. O svemu može da se priča, ali tek nakon izbora.

Nekako svi sa svih strana napadaju SPS u ovoj predizbornoj kampanji, a podrška Vašoj koaliciji neopoada, kako to vidite?

- Nismo mnogo obraćali pažnju na te napade i njih smo razumeli kao posledice toga što smo snažan i nezaobilazan faktor na političkoj sceni Srbije, jer da nije to tako ne bi nas oni i napadali. Uveren sam u našu snagu i tek ćemo još više napredovati. Na izborima će svako pokazati svoju jačinu, a mi se nikada nismo bavili time da pokažemo koliko su drugi loši već smo se trudili da dokažemo koliko je naša politika bolja od druge.

Prema Vašem mišljenju gde ćemo SPS gledati posle izbora 16. marta, u vlasti ili opoziciji?

- Mi smo proteklih 10 – 15 godina bili i u vlasti, ali i u opoziciji, a podržavali smo manjinsku Vladu i nikada nismo naš odnos prema politici bazirali po tome na kojoj smo strani. Nisam opterećen time gde ćemo biti, jer su iza nas rezultati, dobar program i ideje i uveren sam da ćemo uvek biti u prilici da to sprovedemo u delo kao deo vlasti.

Da li je teže biti na čelu Skupštine grada Beograda ili voditi neki od resora u Vladi?

- Sve su to izazovi, nisam ni sanjao da ću biti ministar jer su sve moje ambicije bile vezane za Beograd, a kada je dobar tim ljudi oko Vas i kada je velika posvećenost radu onda Vam je svejedno na kojoj ste funkciji, ali ja sam, ipak, uvek prioritet davao poslu u Beogradu i nekako se bolje osećam na beogradskom terenu.

(Darko Zlojutro)