TELEGRAFOVA BOŽIĆNA POSLANICA: Podelite svoju prazničnu trpezu sa onima koji nemaju

- Mnogima je, nažalost, spektakl važniji od stvarnosti, pa se radije bave lošim stvarima, i to kod drugoga, a ono što je lepo i vredno ne žele da primete iz razloga ubitačne sebičnosti, priča protojerej Stojanović

Protojerej Ljubivoje Stojanović ponovo piše za Telegraf, a ovaj put njegova tema je blagost i lepota božićnih praznika, ističući najbitnije aspekte verovanja i lepote hrišćanskog davanja.

- Živimo u vremenu nedefinisane radosti i površnog veselja, što se očitava u događajima nedorečene jednostranosti koja iscrpljuje svaki smisao svođenjem čoveka na biće zadovoljstva, bez umesnog objašnjena šta je stvarni smisao postojanja.

Preporučujemo

Zbog toga je važno i potrebno promisliti smisao proslavljanja Božića, Nove Godine i drugih pratećih događaja. Važno je da se sve stavi u kontekst pristojne i prihvaćene različitosti, kako bi se moglo sagledati na pravi način ono što se ističe u prvi plan u široj društvenosti i realnom crkvenom doživljaju vere i praznika.

Zbog toga je važno i potrebno crkveno promišljanje i razumevanje praznika i verskih običaja u njihovoj stvarnoj bogoslužbenoj punoći, iznad svih jednostranosti i površnosti.

Sujevernu jednostranost treba uočiti i izoblićiti kao nešto što predstavlja društvenu opasnost za veru i životni realizam, jer svodi čoveka na biće straha. Čovek je slobodna ličnost koja se dragovoljno opredeljuje za radost postojanja, a ne za besmislenu borbu za opstanak.

Decembarsko – januarski blagdani predstavljaju dobru mogućnost za kreativno usaglašavanje svih različitosti, samo je važno da svako pobedi individualnu i kolektivnu samoživost.

Da poštuje stavove i načine praznovanja drugih bez bilo kakve namere da drugog i drugačijeg omalovaži ili na nešto prisili. Tako nešto može da učini samo onaj čovek koji nije opterećen poreklom i pripadnošću, i spreman je da stvarno razume potrebe i navike drugih ljudi.

Dva kalendara, kao dva različita načina računanja vremena, nikako ne smeju da budu razlog za sukob do netrpeljivosti prema drugom i drugačijem. 

Pokloni su zajednička odrednica svih praznika, i to kao istovremeno odgovorno davanje i primanje. Kvalitet davanja i primanja nije i ne može biti uslovljen samo količinom ili materijalnom vrednošću, dobronamernost je jedina prava odrednca.

To ne isključuje materijalne vrednosti, već im daje dublji smisao od svođenja samo na novčane odrednice.Svaki poklon nosi u sebi poziv na odgovornost uzvraćanja, nikako se ne sme svoditi samo na primanje i trošenje.

Samo na taj način naša praznična darivanja i uzimanja dobijaju smislenu meru, jer se zasnivaju na ljubavi, a ne na sebičnom interesu.

Mnoštvo lepih želja je takođe važno određenje praznika i praznovanja, i tu treba uvažavati sve, kako one koji govore: SA SREĆOM! SREĆNA NOVA GODINA!; tako i one koji govore: MIR BOŽJI HRISTOS SE RODI! Ili: BLAGOSLOVLJEN PRAZNIK!

Sve ovo treba neprestano usaglašavati kao praznične izraze koji mogu biti međusobno nadopunjujući. Nikako ih ne treba doživljavati kao suprotstavljene izraze podeljenih društvenih grupacija.

Tako nešto nikako ne treba pomišljati, jer bi to značilo samovoljno izopštavanje iz punoće miroljubive koegzistencije dobronamernih pojedinaca i kolektiviteta.

Mnogima je, nažalost, spektakl važniji od stvarnosti, pa se radije bave lošim stvarima, i to kod drugoga, a ono što je lepo i vredno ne žele da primete iz razloga ubitačne sebičnosti.

Poruka Božića: SLAVA BOGU NA VISINI I NA ZEMLJI MIR, MEĐU LJUDIMA DOBRA VOLJA, više je nego jasna.

Zbog toga svako ko pretenduje da se zove hrišćanin treba da u kontekstu ovo poruke promišlja sve svoje postupke. Ne samo u svojoj kući i prema istomišljenicima, nego prema svakom čoveku i svim narodima.

Hrišćanin treba da bude duboko svestan svoje životne odgovornosti, koju naročito treba da pokazuje u vreme blagdana, trudeći se da tada oko sebe širi radost, mir i spokojstvo.

Tada svaki susret čoveka sa čovekom postaje radost, sve razlike su evidentirane, postoje kao takve, ali nisu prepreke nego identitetske odrednice kojima se legitimiše svako od nas, i zbog kojih niko nikoga ne treba da omalovažava.

Samo je potrebno da svako dobro promisli smisao radosti i ne poistoveti istu sa veseljem, koje niti šta zahteva niti bilo šta dublje može da ponudi. Ljudi se susretnu na tim i takvim događajima, ali se ne vide i ne čuju, na trenutak se razvesele pod utiskom neke ponuđene razbibrige.

Božićna radost je neistrošiva, u njoj svi naši postupci dobijaju meru i smisao. Post kao spasonosno sredstvo usavršavanja u veri, slobodan od svake iznude, ima svoj smisao u postizanju te radosti jer nam uliva sigurnost u svakom pogledu.

Mirboženje na Božić je najbolji način da se radost vere promoviše na pravi način, i tu treba prepoznati polazište savremenih hrišćana ka drugome čoveku.

Često slušamo da je Božić porodični praznik i da svako treba da bude u svom domu, i to je tako. Ali, šta ako neko nema svoj dom? Da li znamo da je Bogočovek Isus Hristos rođen u kolibi – štali, a ne u „svojoj kući“, kao i da je ubrzo posle samog rođenja morao u izbeglištvo pred Irodovim mačem?

Šta ćemo sa ratovima, nepogodama, srušenim kućama i obeskućenim ljudima? Sta sa prihvatilištima i svratištima, gladnim i žednim, golim i bosim koji umiru kad su lišeni milostinje bogatih i imućnih...

Moramo se čuvati preteranog formalizma koji nas odvaja od Hrista. 

Zato je potrebno otvoriti vrata svojih domova za sve kojima je pomoć potrebna, što je moguće samo onda kad su otvorena vrata naših srca za svakoga čoveka.Postupajući tako pokrenućemo razmišljanje onih koji očekuju samo poklone, a nisu baš mnogo raspoloženi i da daju.

Svejedno je da li očekuju poklone od Deda Mraza ili Božić Bate, ako nisu spremni i da daju poklon, i to ne samo od sebe nego i sebe, nesebično i bezuslovno, oni će samo proći pored praznične radosti i „obeležiće“ ih a da pri tom neće u sebi osetiti ništa novo i lepo.

Bitno je da budemo spremni i otvoreni da se radujemo u svemu i sa svima, bez predrasuda i samoživosti - zaključuje protojerej Stojanović.

Redakcija Telegrafa svim vernicima koji slave čestita srećan Božić uz radosni pozdrav: Mir Božiji, Hristos se rodi!

(Emilija Cvijanović)