POSLEDNJI VRABAC U BEOGRADU: Simbol prestonice polako odumire (FOTO)

- Pre nekoliko dana krenula sam na pijacu. Ispred ulaza u zgradu, ugledala sam smrznutog vrapca. Jadna životinja se slupčala i skončala od hladnoće. Srce mi je prepuklo - priča Ljiljana B. sa Vračara

Glavni grad Srbije polako ali sigurno ostaje bez svog simbola, obeležja i duha - slatkih ptica koje su nekada svojom pojavom krasile prestonicu - malih, veselih vrabaca. U poslednjih nekoliko godina, ove ptice sve više nestaju i njihov cvrkut se više ne čuje sa svake krošnje.

Preporučujemo

Parkovi koji su nekada bili stanovište dživdžana, sada su polu-pusti i ne samo zbog toga što je zima, već zato što ovim mališanima preti ozbiljno odumiranje. Ova ugrožena vrsta gotovo je pred nestajanjem, a ljudi su toliko zauzeti da to ni ne primećuju. Ironija je upravo u tome što je čovek jedan od glavnih uzroka nestanka ovih ptica.

Sam Beograd je jako opasno stanovište za mnoge pernate životinje, pa tako nije čudo što je u proteklih sto godina sa teritorije glavnog grada nestalo mnogo vrsta ptica. Zgrade, žice i kablovi, saobraćaj, zagađen vazduh, samo su neke od pojava zbog kojih je pticama izuzetno teško da opstanu.

Vrapci, ptice pevačice, koje su simbol Beograda, danas se sve manje viđaju jer se njihov broj naglo smanjuje.

Oni svakodnevno vode bitku sa pticama poput golubova, svraka i vrana, koje su snažnije i veće, pa tako lakše dolaze do hrane. Ne samo što im oduzimaju hranu, već direktno ugrožavaju njihovu egzistenciju, hraneći se njihovim jajima ili tek izleglim vrapčićima. Priroda je surova i nemilosrdna prema njima, a problem njohovog odumiranja rasprostranio se na čitav predeo Zapadne Evrope.

Još jedan od razloga zbog kojih ove ptičice nestaju je ponašanje čoveka. Prilikom sve oštrijih i hladnijih zima, nemaju gde da se sklone. Kućice za ptice postoje u minimalnom broju, a u jutranjim časovima, kada je mraz najjači, građani neretko pronađu smrznuto telo malenog kljunara.

- Pre nekoliko dana krenula sam na pijacu. Ispred ulaza u zgradu, ugledala sam smrznutog vrapca. Jadna životinja se slupčala i skončala od hladnoće. Srce mi je prepuklo - priča Ljiljana B. sa Vračara.

Žvakaće gume bačene na tlo, predstavljaju smrtnu opasnost po vrapce, jer se zalepe za njihove kljunove i tako im onemoguće da se hrane, što je direktan uzrok smrti.

O tome koliko vrabaca ima na teritoriji Beograda ne zna se puno. Niko ne vodi statistiku o tačnom broju ovih životinja, ali podatak koji kruži je da ih je svega oko 5. 000 što je izuzetno mali broj.

Još jedan od glavnih problema je što je većina namirnica danas upakovano, pa tako nema mrvica kojima bi se ovde ptičice hranile, kao što je nekada to bio slučaj.

Iako mnogima postojanje ovih životinja nije bitno, one predstavljaju veliki i bitan deo ekosistema. Ono što je zabrinjavajuće, jeste da lagano odumiru ne samo u prestonoci Srbije, nego i u mnogim gradovima širom Evrope.

Razmislite o tome svaki naredni put kada žvaku bacite na trotoar ili kada šetate nekim od parkova. Pogledajte u krošnje drveća i oslušnite.

Čujete li?

Gotovo da ih više i nema...

(D. Čavić)