OD BESKUĆNICE DO LEPOTICE: Usrećili smo jednu ženu za 8. mart, pogledajte transformaciju (FOTO) (VIDEO)

- Ovo sam ja? Gospode... Osećam se kao prava žena - rekla je Mira, dok je prstima dodirivala jagodice. Ona svoje dane provodi u Prihvatilištu, u Kumodraškoj ulici, jer nema krov nad glavom

Kažu ljudi da je sreća u malim stvarima. Iako ovo možda ne važi za sve, mi smo se uverili koliko u ovoj rečenici ima istine, kada smo odlučili da makar na trenutak probamo da za Osmi mart usrećimo jednu ženu, koja nema krov nad glavom. Njeno ime je Mira Vujović i trenutno boravi u Prihvatilištu u Kumodraškoj ulici.

Preporučujemo

Mira je, uprkos svemu, prava gospođa.

Sve je počelo jednim pozivom "UŠĆE" šoping centru, koji damama za Osmi mart poklanja mnoštvo besplatnih tretmana - od šminkanja i feniranja do besplatnih lekarskih pregleda. Čim su čuli o čemu se radi, rado su prihvatili našu ideju.

A, mi smo se uputili ka Kumodraškoj.

Na vratima nas je čekala Mira. Sjaj u njenim očima bio je neverovatan.

- Ne mogu da verujem da ste mene izabrali - rekla je uzbuđeno. Sreća se već naslućivala u ženinom glasu.

Dok smo išli ka "Ušću", sve vreme je govorila kako ne može da veruje šta joj se dešava i neizmerno se zahvaljivala.

Kada smo stigli, Mira je prvo sela na šminkanje.

Osmehnula se, zatvorila oči i transformacija je počela.

- Ne smem da pogledam dok ne završe - šapnula je.

Spretna šminkerka nanosila je postepeno puder, senku, karmin...Mira bi povremeno bacila pogled ka odledalu, ali bi brzo zatvorila oči. Bila je srećna, poput malog deteta.

Kada je sve završeno, bila je u neverici.

- Ovo sam ja? Gospode...osećam se kao prava žena - rekla je, dok je prstima dodirivala jagodice. Sledila je frizura koju je željno isčekivala.

- Jako volim svoju kosu. Od kada sam je pustila, muškarci me primećuju - stidljivo je nagovestila.

Frizer joj je napravio prelepe lokne, a ona je pratila svaki njegov pokret. Osmeh nije skidala sa lica i zahvaljivala se svima.

Kako se ulepšavanje bližilo kraju, Mira je počela da govori o svom životu i svemu što joj se dogodilo. Ova neverovatna šezdesetogodišnjakinja, koja danas nema krov nad glavom, često posećuje Prihvatilište. 

Kaže, život je težak i nikada se ne zna šta donosi novi dan, ali ona ostaje večiti optimista.

- Sve ima svoje "zašto". Ali, ja uvek verujem da će biti bolje. Evo, danas sam lepša i dugo se nisam ovako osećala. A nije mi bilo ni na kraj pameti da će mi se ovo dogoditi.

Frizura je završena i Mira je bila prezadovoljna. Jedva je čekala da se vrati nazad i zablista za večerom.

Kada smo se rastajali, čvrsto nas je izgrlila i zahvalila se po ko zna koji put.

Posle svega, ponovo sam bila sigurna da je malo potrebno da nekoga učinimo srećnim. Naše malo je nekome sve.

(Dunja Čavić)