I ONI PLAČU: Zašto je sramota kada muškarac pusti suzu?

Iako je to u nekim zemljama i gradovima sasvim normalna pojava, balkansko područje važi za regiju "mačo muškaraca", pa je gotovo sramota da čujete ili vidite muškarca kako jeca

Jedno on novijih istraživanja pokazalo je da žene plaču od 30 do 64 puta godišnje, a muškarci mnogo manje, samo 17 puta.

Preporučujemo

Dame u proseku zaplaču svakog šestog dana, dok muškarci jednom u tri nedelje. Ipak, dok su deca, do 13 godine života, devojčice i dečaci plaču gotovo izjednačeno, ali se onda stvari menjaju.

U prestonici Srbije, gotovo da niko ne govori o tome da pripadnici jačeg pola rone suze. Iako je to u nekim zemljama i gradovima sasvim normalna pojava, balkansko područje važi za regiju "mačo muškaraca", pa je gotovo sramota da čujete ili vidite muškarca kako jeca.

Kako je na Balkanu, tako je i u Beogradu, gde godinama vlada mišljenje da su oni koji pokazuju svoje emocije slabići.

Psiholog, Tatjana M. objašnjava da ovakvo ponašanje potiče još od malih nogu i da roditelji vaspitanjem deteta dosta utiču na kasnije ponašanje. Po njoj, nakon toga dolaze i emotivne veze koje su još jedan od presudnih momenata.

- Kada dete padne ili se povredi, ono normalno, plače. I sami ste sigurno čuli rečenicu " Nemoj da plačeš, ti si dečak". Ovakve stvari usađuju muškarcima od malih nogu jedno pravilo ponašanja a to je upravo ovo gde oni ne treba da pokazuju svoje emocije, baš zato što su muškarci.

Tatjana kaže da je veliki broj muškaraca plač doživljava kao slabost, što je potpuno pogrešno:

- Čovek mora osloboditi svoje emocije. Njihovo potiskivanje može dovesti do ozbiljnih psihičkih problema. Zato plačite kada vam je teško, bilo da ste muško ili žensko!

Smrt, prekidi bliskih emotivnih veza, strašni događaji - sve su ovo stvari koje čoveka uzdrmaju i izbace iz ravnoteže. Kada se nešto tako desi, u nama se javi tuga, što je sasvim normalno. Suzama se osoba oslobađa tog velikog tereta, i to je prirodan proces.

Suze su, prema stručnjacima, prirodna odbrana tela od hormona stresa. 

Međutim, oni koji ih ne kriju, često znaju postati predmet ismejavanja.

- Ja ne volim kada muškarac plače. To mi je nekako...bezveze. On mora da mi uliva sigurnost, a ne da cmizdri - oštra je dvadesetdvogodišnja Jovana, koja smatra da je plakanje svojstveno samo ženama.

Njenim mišljenjem vode se mnogi Beograđani.

- Kada zaplačem, uvek sam sam sa sobom. To se dešava jednom u nekoliko godina i ne želim da me iko vidi u tom stanju. Jednostavno mi nije prijatno - kaže Miloš J.

Sa psihološke tačke gledišta, Tatjana kaže da je ovo donekle normalno, jer niko ne voli da ga drugi vide povređenog. Ali, svakako to ne sme prelaziti u konstantno potiskivanje emocija.

Jedno britansko istraživanje pokazalo je da ženski plač ipak najlakše izazivaju muškarci. Čak 75 odsto dama priznalo je da se rasplakalo zbog nekog postupka svog partnera. Ipak, ni muškarci nisu imuni na nesuglasice sa svojom dragom, pa se tako zbog ljubavnih problema barem ponekad izridalo 63 odsto ispitanika. Međutim, ovi procenti se ne mogu u potpunosi preneti na naše područje.

(Telegraf.rs)