NASTAVLJAMO DA ŠTEDIMO NOVAC: Goran Vesić najavio izgradnju i buđenje Beograda (FOTO)

Kao jedan od najvažnijih zadataka, Vesić je posebno istakao izgradnju kanalizacije i nameru grada da u narednih deset godina više ne postoji nijedna kuća koja nema priključak na tu mrežu

Sa dolaskom nove gradske vlasti u Beogradu zatečen je dug od preko 1,1 milijarde evra, a već smo do sad vratili 260 miliona evra obaveza sa kamatama. Nismo uzeli ni jedan kredit i nastavljamo da štedimo novac grada, rekao je gradski menadžer Goran Vesić gostujući na televiziji „KCN” u emisiji „Kafa kod Đuke”.

Preporučujemo

SINIŠA MALI: Dok sam ja gradonačelnik, neće biti gladnih!

– Ove godine ćemo vratiti još 67 miliona evra duga i biće posebno teška jer je to „pik” kredita, ali ćemo uredno sve servisirati. Da nije bilo vanrednih gradskih izbora 2014. redovni bi bili ove godine i jasno je da je bivša vlast tempirala da se najviše kredita vrati baš ove godine kada su očigledno hteli da obavezu vraćanja ostave drugima.

Hvala Bogu izgubili su vlast ranije pa smo počeli da vraćamo te njihove obaveze. Takođe, zatekli smo nekoliko milijardi dinara dugova za porodilje, socijalna davanja i razne dodatke koji nisu bili isplaćeni, što smo uredno vratili građanima, a među tim dugovima bili su i dugovi grada javnim preduzećima.

Danas imamo uspostavljen red u finansije grada, ponovo pokrenuto građevinarstvo i uklonjene prepreke za dobijanje dozvola za gradnju. Danas se gradi u Rajićevoj, Dalmatinskoj, u „Erport sitiju” i na mnogim drugim lokacijama, a radilo se o upravo o projektima koji su već duže vreme čekali dozvole, a spremni su za gradnju: „IKEA”, hoteli „Jugoslavija”, „Hilton”, tržni centri u Višnjičkoj banji, Vojvode Stepe i mnogi drugi.

Gradi se i „Beograd na vodi”, „Beko” je konačno pokrenut sa mrtve tačke i danas je Beograd zaista grad kranova koji donose nova radna mesta i novac za građevinsko zemljište od čega Grad Beograd može da zadovolji sve druge projekte i obaveze koje ima – rekao je Vesić.

Putevi u Beogradu nisu sistemski obnavljani veoma dugo i mi ćemo morati uskoro da počnemo sa tim poslom, rekao je gradski menadžer, istakavši da je prosečna starost ulica u glavnom gradu između 40 i 50 godina.

– Ove godine uložićemo 1,5 milijardi dinara, ali ja mislim da ćemo kao grad u narednom periodu morati da uradimo celovit plan rekonstrukcije ulica, koji će zahvatiti period od deset godina. U martu naredne godine počećemo rekonstrukciju ulice Kneza Miloša po etapama, a ispod cele ulice biće izgrađena podzemna garaža čime ćemo dobiti 500 parking mesta, ulica će imati po tri trake u svakom smeru i postojaće niše za autobuse.

Slaviju ćemo početi da radimo u maju i ona će biti završena u roku od 155 dana jer će se raditi čitav dan, a izvođači će biti posebno nagrađeni ukoliko posao završe ranije, jer se radi o značajnom saobraćajnom čvorištu. Istovremeno radimo i na uspostavljanju pešačkih zona, završena je ulica Vuka Karadžića, garaža Obilićev venac dobiće još dva sprata i tu će se formirati pešačka zona, radiće se i garaže kod obeliska pored Brankovog mosta, na Studentskom trgu i Tadeuša Košćuškog, što je sve uslov za postojanje pešačkih zona, jer se ljudima mora omogućiti da negde parkiraju automobile.

Uz obnovu fasada, to će biti način da se ponovo otvore sada zatvorene radnje u centru i tako oživi centar grada – rekao je Goran Vesić, istakavši da je želja grada i da svaka beogradska opština ima svoju pešačku zonu, od Rakovice do Vračara, kako bi se centar aktivnosti premestio i u opštine.

Govoreći o stranim i domaćim investitorima, Vesić je istakao da je Grad Beograd inicirao popis lokacija po beogradskim opštinama kako bi investitiri mogli da znaju kojim mogućnostima za ulaganje raspolaže glavni grad.

– Postoje lokacije u Obrenovcu, Sopotu, Lazarevcu, Grockoj a primer je ulaganje „Meite” na teritoriji Obrenovca, i naša je želja da u narednim godinama svaka beogradska opštine dobije bar po jednu investiciju. Do sada imamo formirane industrijske zone u Zemunu i Obrenovcu, u planu je Lazarevac sa 200 hektara i tako će početi zapošljavanje i u tom delu grada koje neće zavisiti samo od Kolubare i gde će moći da rade i žene, u čemu postoji veliki disbalans.

Ista je stvar i u Mladenovcu, gde se revitalizuju nekada propale firme „Voćarske plantaže” kada nađu kupca i deponija u Vinči kada se izgradi reciklažna industrija i sve će to omogućiti povećanje zapošljavanja – kazao je gradski menadžer.

Kao jedan od najvažnijih zadataka, Vesić je posebno istakao izgradnju kanalizacije i nameru grada da u narednih deset godina više ne postoji nijedna kuća koja nema priključak na tu mrežu.

– To podrazumeva izgradnju kompletne mreže, pet fabrika za preradu otpadnih voda kako ne bi više zagađivali Savu i Dunav. U narednih petnaestak dana izaći ćemo sa dinamičkim planom za sve beogradske opštine, gde će svako ko nema kanalizaciju moći u brošuri da vidi kada će dobiti kanalizacionu mrežu. Istovremeno širimo i vodovodnu mrežu, rekonstrušemo postojeću i tako pokazujemo da smo odgovorna vlast koja ima plan i nikoga ne laže – istakao je Goran Vesić.

Govoreći o procesu legalizacije, gradski menadžer kazao da u Beogradu ima preko 250.000 objekata u tom procesu, a da je 50.000 zahteva podneto opštinama.

– Mi smo lokalna samouprava u kojoj taj proces u okviru cele Srbije najviše napreduje i naš je cilj da se taj problem što pre završi i da posle toga niko više ne sagradi ne jedan centimetar nelegalno – kazao je Vesić.

(Telegraf.rs)