Prvi javni doček u Beogradu bio je 1850: Samo jedne godine ta tradicija je narušena, ali sa dobrim razlogom!

U veoma popularnom bioskopu "Korzo" nudilo se praseće pečenje, zatim solo tačka plesačice, pa film "Poštareva kći", a između svega toga set ruskih narodnih pesama. Od pića se točio špricer

Beogradskim ulicama u novogodišnjoj noći pesma će se oriti 167. put. Možda je i bilo nečega ranije, ali prvi zvanični zapisi datiraju iz 1850. godine.

Preporučujemo

Ovo su sve izmene saobraćaja na Novom Beogradu tokom novogodišnjih praznika!

Najjači doček Nove godine, prijavilo se 10.000 ljudi: Hoće da slave s penzionerima, komentari su urnebesni (FOTO)

Evo kakvo nas vreme očekuje za praznike: U najluđoj noći suvo, prava ledara tek u utorak! (FOTO)

Te 1850. su se svirale sada već zaboravljene pesme, u ulicama koje su izgledale sasvim drugačije, ali je želja za merakom i veseljem bila ista - vedar duh i mnogo pozitivne energije odvajkada su krasile ulice našeg Beograda.

Kako je zabeleženo u tadašnjem dnevnom listu "Videlo", taj 1. januar 1850. u Beogradu je osvanuo zavejan snegom. Poslednje večeri stare godine gradska banda svirala je po celom gradu. Bilo je deset svirača kako piše u tom izveštaju, koji su bili uvijeni u gunjeve, i oni bi svirali gde god se ukazala prilika, i gde je bio raščišćen sneg.

Krenuli su od Gospodske ulice, pa ka Varoš kapiji i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, pa sve do pijace pred opštinskom kućom... - piše u "Videlu".

Kada smo živeli u Kraljevini SHS, Beograđani i dalje Novu godinu nisu tretirali kao praznik, posebno jer je dolazila "usred posta".

Ipak, u tadašnjim popularnim mestima po centru prestonice, tog 31. decembra tražilo se mesto više, a svi su igrali uz džez i čarlston.

U veoma popularnom bioskopu "Korzo" nudilo se praseće pečenje, zatim solo tačka plesačice, pa film "Poštareva kći", a između svega toga set ruskih narodnih pesama. Od pića se točio špricer.

Prve posleratne godine, 1945. na ulicama ce cele noći igralo kozaračko kolo, i mada su posledice rata bile vidljive, vedar duh i pozitivna atmosfera uvek veselih Brograđana mogli su da se opipaju u vazduhu.

U Jugoslaviji, Nova godina je počela da se obeležava kao dečji praznik, kada su umesto Deda Mraza poklone delili devojka u narodnoj nošnji, a ponegde i partizan. Slušali su se šlageri i rok muzika.

Nova godina je proglašena za praznik tek 1955. godine!

Vremenom su ulice iznedrile masovno slavlje kakvo danas praktikujemo. Izuzetak je bio 31. decembra 1996. kada je više stotina hiljada ljudi izašlo na ulice tražeći bolje sutra, i tada je ta noć bila samo jedna od 40 dana protesta zbog izborne krađe. To je, od te prve, 1850. godine, bio jedini put da se tradicija naruši.

(Telegraf.rs)