Otišli smo do ulaza slavnih u Beogradu da vidimo kako izgleda danas: Užurbano prolazimo pored, a ne znamo ko je sve tu živeo (FOTO)

Na tom mestu je i dobro poznata šahovska tabla, gde je možda neko od njih dokazivao svoja šahovska umeća, pored velikog talenta za pisanje i glumu

Pre tačno 4 godine posetili smo naizgled običnu beogradsku zgradu iza koje se krija zanimljiva priča. Danas, zgrada broj 40 u Ulici Ranka Tajsića ne izgleda ništa drugačije, betonirane stepenice, stari zeleni gelender i prazni ulaz.

Na ovoj adresi živeli su: Stevan Dukić, akademski vajar i član ULUS-a, glumac Dragan Ocokoljić, balerina Irena Kiš i čak tri književnika - Dragomir Brajković, Milovan Danojlić i Dobrica Erić.

Preporučujemo

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži. Svoju prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica… Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije i školske lektire, a za mnoge su kompozitori napisali muziku.

On je i dalje verni stanar zgrade u ulici Ranka Tajsića 40. Njegovi ukućani nisu želeli da ga slikamo ili intervjuišemo jer je već u poodmaklim godinama i kako kažu, vezan je za krevet. Naveli su da žele da ga pamtimo iz boljih dana i mi ih razumemo i poštujemo to.

Na tom mestu je i dobro poznata šahovska tabla, gde je možda neko od njih dokazivao svoja šahovska umeća, pored velikog talenta za pisanje i glumu.

Što se tiče ostalih stanara, naša reporterka je nekoliko puta zvonila na interfon, međutim niko nije otvarao.

Posle nekog vremena na prozor je izašao ljubazni deka koji nam je otkrio ko je došao na ideju spomen ploče koja i dalje stoji na ulazu u zgradu. Prolaznika nije bilo mnogo, a dečak koji je užurbano prolazio promumljao je kroz bradu da ne zna o čemu se radi.

Spomen ploču podigao je Petar Lazić, lično je poznavao nekoliko pomenutih pisaca i glumaca, pa je došao na ideju da svi oni, svojim radom i umećem, ako ništa više, dobiju barem jedno takvo priznanje jer ga zaslužuju.

Ploču je doneo čak iz Bijeljine, bušio rupe, a u ideji i ostvarenju cilja pomogla mu je supruga.

- Živimo u vremenu gde se pravi ljudi i prave stvari ne vrednuju dovoljno, ne tražim nikakva priznanja, već na ovo gledam kao na lični dug, čovek čoveku - rekao je za Lazić za Telegraf.

(Kristina Stojanović)