Može li i Beograd da postane pametan grad? Radijatori u Finskoj se sami pale kad osete hladnoću, a zgrade brinu da ljudima bude udobno

Šta Beograd može da nauči od Helsinkija i kako je Finska dospela u sam vrh zemalja koje razvijaju pametne gradove

Zelene površine, zgrade koje brinu o vašoj udobnosti i radijatori koji sami reaguju kad "osete" da je napolju hladno - da, pametnih gradova je sve više, a Finska je jedna od vodećih zemalja kada je u pitanju ovaj oblik zaštite životne sredine i uštede vremena ljudi.

Sve češće su u fokusu, a zbog brojnih razloga su postali i preka potreba. Ako niste znali šta su pametni gradovi - pravo je vreme da se informišete, jer možda i Srbija dobije jedan pametan grad.

Preporučujemo

Upravo o njima bilo je reči na seminaru "Pametni gradovi - iskustva Finske" u organizaciji Ambasade Finske i i NALED-a, na kom se govorilo o načinu na koji je ova zemlja razvila niz "pametnih gradova", ali i o tome da li je možda prestonica Srbije na dobrom putu da uđe na listu tih gradova.

Pametni grad uglavnom se opisuje kao urbano područje koje koristi različite vrste elektronskih senzora za prikupljanje podataka. Tako dobijaju informacije potrebne za upravljanje imovinom i resursima. Informacije se prikupljaju i analiziraju, pa se tako nadgleda saobraćaj, javni transport, vodovodi, ali i škole, biblioteke, bolnice.

Velike tehnološke, ekonomske i ekološke promene izazvale su zanimanje za pametne gradove, uključujući klimatske promene, prelazak na online maloprodaju, starenje stanovništva, rast stanovništva u gradovima.

A ono što sve interesuje je i da li Beograd može da postane pametan grad? Gradonačelnik kaže da može, ali da će za to biti potrebno vreme.

- Pametni gradovi i razvoj pametnih gradova svuda u svetu su izuzetno značajni i Grad Beograd je i prethodnom periodu, a očekujemo u narednom periodu još više, razvijao grad u tom pravcu. Narednih 15 godina očekuje se priliv stanovništa od 250.000 i to će biti dodatni izazov da Beograd razvijamo u tom pravcu. Definicija pametnog grada je vrlo široka ali ja želim da naglasim da je bitan aspekt razvoja grada u pravcu njegove funkcionalnosti, njegove ekonomičnosti i sa treće strane ekološki prihvatljivog razvoja grada - rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić.

Kako je rekao, ovo obuhvata stvari od najjedostavnijih kompjuterskih softvera do najjednostavnijih stvari kao što su zelene površine, vožnja bicikala.

- Pred nama su mnogi izazovi, kao u ovom trenutku, i svuda u svetu, rešavanje saobraćajne gužve i rešavanje tih problema su sigurno jedan od prioritetnih problema koje treba rešavati, javni prevoz koji blisko povezan takođe je neophodno unaprediti, očuvanje ekologije od produkcije ugljen-dioksida pa preko svih drugih aspekata, trenutna klimatska situacija svuda u svetu nas upozorava vrlo jasno, a uglavnom to ne shvatamo i ne doživljavamo dovoljno ozbiljno bez obzira na broj napisanih strana, reči, seminara. Ovi gradovi se ne razvijaju preko noći, zahtevaju dobru pripremu i ja se nadam i verujem da će možda u mom mandatu da bude više efekata - naglasio je gradonačelnik.

Zofija Stelmaščrek, iz agencije "Biznis Finska" opisala je jednostavno pametan grad - zdrav, čist i zelen.

Finska je među prvima na listi evropskih zemalja u razvoju pametnih gradova, a Helsinki se nalazi u prvih pet gradova u svetu u posvećenosti za razvoj pametnih gradova. U ovakvim gradovima, videćete kako funkcioniše pametan javni saobraćaj, kako se pametan grad bori sa klimatskim promenama i kako čisti vazduh.

- Ovo je veoma aktuelna tema. Ja sam dolazim iz grada Espo, koji je takođe jedan pametan grad. Ima 100 jezera i nijedno od njih nije zagađeno. Možete ujutru da plivate ili kad god želite. Helsinki ima za cilj da postane najfunkcionalniji grad na svetu. Radi se na mnoštvo projekata koji se odnose na kvalitet vazduha, imamo najčistiji vazduh na svetu. Naravno suočavamo se i mi sa gužvom u saobraćaju, to je problem svuda, ali svakodnevno kreiramo nove mogućnosti. Težimo ka tome da ljudi upotrebljavaju manje vozila, više javnog transporta - rekao je ambasador Finske Perti Ikonen.

On je rekao da se takvi primeri mogu primeniti i na Beograd. Kako je naveo, i u glavnom gradu Srbije se trenutno događaju mnoge stvari koje se na to odnose. Jedan od primera je "Beograd na vodi" koji se vodi primerom pametnih gradova, a sve veću popularnost u Beogradu dobija i vožnja bicikla.

U pametnom gradu kakav je Helsinki videćete pametne zgrade, koje kako objašnjava Stelmaščrek, jesu one zgrade koje su automatizovane i koje su udobne ljudima za život i rad.

Na fotografijama ćete videti zelenilo, a sada postoji i mnoštvo kompanija kojima jeste zadatak da ove pametne gradove razviju.

Kako ona objašnjava, cilj pametnih gradova jeste i da ljudi koriste što manje automobila, da se razvija sistem koji će naterati ljude da kupuje vozila manje, a da se više vozim pametnim javnim prevozom. Pametni gradovi brinu i očuvanju energije i vode.

Koliko je sve automatski govori i činjenica da čak i na radijatoru može stajati pametan termostat, pa će on tako sam na radijatoru podešavati temperaturu u zavisnosti od hladnoće napolju.

- Zašto danas govorimo baš o ovoj temi, govorimo zato što danas u svetu više od 50 odsto populacije živi u gradovima i taj broj se dramatično povećava iz godine u godinu. Primena novih tehnologija nije stvar modernizma, nego stvar nasušne potrebe. Finska je jedna od vodećih evropskih zemalja u primeni savremenih tehnologija, u stvaranju pametnih gradova koji uspešno rešavaju nagomilane probleme. Treba učiti od najboljih - naveo je predsednik saveza za e-upravu, NALED, Željko Tomić.

"Pilot projekat" u Finskoj bila je helsinška četvrt Kalasatama.

Kako je objasnio Kerko Vanhanen, direktor programa Forum Virium, to je četvrt koja je do 2008. bila luka, potom je luka prebačena, a teritorija je ostala prazna. Onda su 2013. godine izgrađene prve nove zgrade i to je godina kada je odlučeno da će kvart da posluži kao platforma za pametne gradove.

Tamo trenutno živi oko 3.500 ljudi. Međutim, do 2030. živeće ih 30.000, a broj će se duplirati već krajem ove godine. Neki stanovnici čak učestvuju u tetiranju, odnosno isprobavanju novih patenta.

U Katalasami građani već imaju koristi od inovacija, kao što su zajednički električni automobili, mogućnost da svoje kućno okruženje kontrolišu i na daljinu. Ovo je kvart koji će ljudima uštedeti i do sat vremena dnevno.

Pogledajte video: Pametni gradovi iz Finske stižu u Srbiju

(N. Zdravković - n.zdravkovic@telegraf.rs)