Beograd radi na povećanju mobilnosti: Unapređivanje pešačkog i biciklističkog saobraćaja

Vesić je na konferenciji za novinare u Starom dvoru, koja je upriličena povodom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti, rekao da Beograd ima čime da se pohvali kada je reč o mobilnosti i davanju prednosti pešačkom i biciklističkom saobraćaju

Foto: Beoinfo

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da grad preduzima konkretne korake za povećanje mobilnosti i da su u planu još neke mere za unapređenje pešačkog i biciklističkog saobraćaja.

Vesić je na konferenciji za novinare u Starom dvoru, koja je upriličena povodom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti, rekao da Beograd ima čime da se pohvali kada je reč o mobilnosti i davanju prednosti pešačkom i biciklističkom saobraćaju.

Kako prenosi Beoinfo, konferenciji su prisustvovali i gradski urbanista Marko Stojčić, sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović, predstavnik Delegacije EU u Srbiji Sakis Hourdas i predstavnica UNDP Tatjana Strahinjić Nikolić.

- Grad Beograd poslednjih pet godina preduzima korake koji treba da dovedu do toga da budemo grad okrenut zdravom životu, pešačkom i biciklističkom saobraćaju. Pre nekoliko godina doneli smo odluku u Skupštini grada da naši urbanistički planovi budu urađeni tako da se prednost daje biciklističkom i pešačkom saobraćaju u odnosu na automobilski. Ta naša borba nije laka, ali mislim da je posle četiri godine uspešna - naveo je Vesić.

On je najavio da će do kraja sledeće sedmice biti iscrtana biciklistička staza koja će povezati Kalemegdan i Narodno pozorište.

Prema njegovim rečima, u poslednje četiri godine urađeno je 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona u centru grada i po tome je Beograd jedan od gradova koji je uradio najviše novih pešačkih zona u tom periodu u Evropi.

Sakis Hourdas, Goran Vesić i Marko Stojčić - Foto: Beoinfo

- Kod nas je to najuži centar grada, Obilićev, Kosančićev i Topličin venac, ulice Vuka Karadžića, srednji deo Kralja Petra, Cara Lazara, Zmaj Jovina, Maršala Birjuzova, centar Zemuna - trg u Zemunu. U tom smislu, možemo da se pohvalimo da smo napravili ogroman iskorak da makar centar Beograda ima svoju pešačku zonu i to se pokazalo da se ljudima sviđa. Nedavno smo u pešačkoj zoni uveli ''Vrabac servis''. To je ekološko vozilo koje saobraća pešačkom zonom i način na koji su ga prihvatili domaći i strani turisti govori da smo bili u pravu - kazao je Vesić.

Osim toga, dodao je, u Beogradu je u toku tender za javne bicikle i u narednih nekoliko meseci će u gradu biti kompanija s kojom će sarađivati kroz proces javno-privatnog partnerstva.

- Imaćemo 900 javnih bicikala na 150 stanica i to će biti veliki iskorak jer smatramo da je važno da omogućimo da što veći broj građana koristi biciklistički saobraćaj. U ovom trenutku imamo gotovo 1.000 javnih bicikala u našim garažama i otvorenim parkiralištima. Iskorišćenost tih bicikala je preko 90 procenata. Zbog toga moramo da se bavimo biciklističkim stazama. U poslednjih nekoliko godina smo uradili oko deset kilometara biciklističkih staza. Nakon promene kocki na Trgu Republike, biće omogućemo biciklistima da koriste taj prostor, što je i jedan od razloga zašto smo dali nalog da se to uradi, jer je neko napravio projekat u kojem nije vodio računa o biciklističkom i motociklističkom saobraćaju i doveo u situaciju da oni ne mogu da koriste taj kolovoz - pojasnio je zamenhik gradonačlenika.

Kako je naveo, plan je da se u naredne četiri godine uradi skoro 120 kilometara biciklističkih staza.

Vesić je upozorio da se u poslednje tri godine u Beogradu svakog meseca registruje oko 4.000 novih automobila, odnosno oko 50.000 godišnje, što je porast između šest i sedam odsto na godišnjem novou.

- Već smo došli do toga da na jednu porodicu imamo 1,7 automobila, a naša infrastruktura nije takva da može da primi toliko vozila. Zbog toga se okrećemo alternativnim vidovima prevoza jer postoje delovi grada u kojima - rekao je Vesić.

Gradski urbanista Marko Stojčić je rekao da sve aktivnosti koje se ovim povodom organizuju u Beogradu imaju glavni element činjenicu da svaki od projekata u određenoj meri mora da podigne nivo usluge koja podrazumeva pešačenje i bicikliranje.

Tatjana Strahinjić Nikolić, Sakis Hourdas, Goran Vesić, Marko Stojčić i Dušan Rafailović - Foto: Beoinfo

- Osnovni projekat koji će nas dovesti do cilja jeste Plan održive urbane mobilnosti. Na prethodnoj sednici Skupštine grada doneli smo odluku o izradi novog Generalnog urbanističkog plana, a jedan od sastavnih delova će biti i plan održive urbane mobilnosti - rekao je Stojčić.

Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović podsetio je da se u Srbiji obeležava Evropska nedelja mobilnosti od 2002. godine i najavio da će Grad Beograd ove godine aplicirati za nagradu u kategoriji izrade planova održive urbane mobilnosti.

- Tokom Evropske nedelje mobilnosti, od 16. do 22. septembra, svaki dan će biti obeležen nekom aktivnošću u skladu sa ovogodišnjim sloganom ''Pešačimo zajedno''. Tokom kampanje biće promovisane nove zone oko beogradskih škola. Akcija je usmerena na bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju s ciljem da se svaka osnovna škola na teritoriji prestonice obezbedi horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom - rekao je Rafailović.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Sakis Hourdas ponovio je da se danas 18. put obeležava Evropska nedelja mobilnosti, pod sloganom "Pešačimo zajedno”.

- Evropska nedelja mobilnosti je kampanja kojom se promoviše čistiji i održiv način saobraćaja u gradovima. Ovo je ogromna aktivnost u koju je uključeno 3.000 gradova i mesta iz 54 zemlje, u cilju promocije bezbednosti pešačenja i vožnje bicikla - rekao je Hourdas i izrazio zadovoljstvo što Beograd i ove godine učestvuje u kampanji.

Tatjana Strahinjić Nikolić navela je da UNDP pomaže zajednice na lokalu, kao i Grad Beograd, na prvom mestu, u pronalaženju klimatski "pametnih” i inovativnih rešenja. Ona je iznela podatak da je broj motornih vozila u svetu nakon Drugog svetskog rata porastao sa pet miliona na milijardu, sa tendencijom da ih bude pet milijardi do 2050. godine.

Druga činjenica jeste da će se upotreba fosilnih goriva povećati na 45 odsto do 2030. Otuda, ocenila je ona, saobraćaj igra ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena

(Telegraf.rs/Tanjug)