Kontejneri prazni, a oko njih deponije: Razlozi iracionalni, posle čišćenja sudovi za smeće mirišu na limun

Da bi pokazali građanima da su kontejneri sasvim bezbedni za korišćenje, JKP "Gradska čistoća" uradiće projekat u kome će ispitivati da li su kontejneri zarazniji od stvari koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu

Gomila smeća poređana pored praznog ili polupraznog kontejnera nije neuobičajen prizor na prestoničkim ulicama. Osim što stvaraju ružnu sliku grada, ovakve "mini deponije" pored samih kontejnera predstavljaju i potencijalni izvor zaraze.

Preporučujemo

Odgovor na pitanje zbog čega se ljudi "plaše" da otvore kontejner i odlože otpad gde mu je mesto potražili smo u JKP "Gradska čistoća". Kako su nam objasnili, mnogi građani veruju da su mesta za bacanje smeća najveći izvor zaraze. Međutim, takozvani sudovi za otpad podležu redovnom pranju i sterilizaciji, te su strahovi ove vrste neopravdani.

- Kada naši radnici zatvore kontejnere, pojedini sugrađani negoduju jer ne žele da ih otvore iako imaju nožne papučice, pa smeće ostavljaju pored kontejnera - objašnjava za Telegraf.rs Mirjana Cakić iz JKP "Gradska čistoća".

Kako navodi, kontejneri u Beogradu se redovne čiste i peru, za šta postoje i specijalizovane mašine.

-  U Beogradu ima oko 30.000 kontejnera. Mi svakodnevno uspemo da operemo u jednoj smeni sa jednim rezervoarom oko 50 ovakvih sudova. U jednom kamionu nalazi se rezervoar sa čistom vodom, kao i rezervoar gde odlazi voda nakon pranja kontejnera. Oni se peru sredstvima namenjenim za to, a to su tečnosti koja ne pene.

Tako, sugrađani u toku ove akcije mogu osetiti čak i prijatan miris limuna i pomorandže, kao što je i bio slučaj dok je naša ekipa bila na terenu.

- Kontejneri se peru kada vremenski uslovi to dozvole. Ne možemo ih prati kada su temperature ispod četiri stepena, tako da koristimo vreme koje nije zimsko kako bismo ih što više sterilisali. Radimo to prvo u jednoj, pa u ostalim opštinama, a održavamo ih u ukupno deset, tako da idemo sukcesivno. Naravno, ako se negde javi potreba za urgentnim pranjem, onda šaljemo vozila na te lokacije - objašnjava Mirijana.

Ono što je važno, dodaje, jeste i da se pranje vrši u toploj vodi.

- Voda može da dostigne temperaturu i do 120 stepeni, pa je to i jedan vid sterilizacije, s obzirom na to da se i iznad 60 stepeni može ubiti dosta virusa i bakterija.

Da bi pokazali građanima da su kontejneri sasvim bezbedni za korišćenje, JKP "Gradska čistoća" odradiće i projekat u kome će ispitivati da li su kontejneri zarazniji od stvari koje svakodnevno koristimo kod kuće, poput sunđera za sudove i četkica za zube.

- U projekat će biti ukljućeno oko 1000 kontejnera, dakle, sa svake opštine oko sto njih će biti podvrgnuto analizi, gde ćemo videti šta se sve nalazi na ručicama i nožnoj papuči kontejnera. Radiće se analiza na leptospiru koju prenose glodari, ali i sveukupnog broja bakterija koje će se naći na uzorku, a to ćemo uporediti sa rezultatima koje ćemo dobiti sa sunđera i četkica za zube - najavila je Cakić.

Dok ne budu gotovi rezultati ove zanimljive analize, apeluje se da građani slobodno svoje smeće odlažu u kontejnere, bez straha da će se zaraziti. Mnogo veću opasnost od pojave i širenja baketrija i virusa nose "mini deponije" oko njih, koje nastaju bez racionalnog razloga i potrebe.

(Telegraf.rs)