Naručivanje diplomskog i master rada je javna tajna: Zašto profesori ćute i kad otkriju šta je student uradio

Oglasi za pisanje akademskih radova nude se na banderama, oglasnim tablama, društvenim mrežama i Internet plaformama. Iapk, iako se krše akademske norme, nije reč o krivičnom delu

Foto: Halo oglasi/Facebook/Sasomange.rs, Pixabay

"Izrada radova prema Vašem zahtevu - Nudimo apsolutni kvalitet i garanciju za originalnost sadržaja rada", glasi jedan od mnogobrojnih interent oglasa za sve one koji, iz nekog razloga, nisu u mogućnosti da sami ili na vreme izvrše svoje akademske obaveze.

Nema mukotrpnog čitanja, višečasovnog sedenja, strepnje da li ste "uboli poentu". Ovako, za određeni novac imate slobodno vreme i zagarantovanu ocenu. Da, zvuči primamljivo.

I zaista, ovakvih ponuda je sve više, pa su ih pune oglasne table, a najviše internet stranice. Naravno, ima i onih do kojih se dolazi "na preporuku".

Tako je naša sagovornica Jelena S., donedavno i sama studentkinja, odlučila da iskoristi svoje znanje i upusti se u ovaj "posao" kako bi imala dodatnu zaradu.

- Rekla bih da se studenti uvek obraćaju preko drugih studenata koji su vec koristili tu vrstu usluga. Smatrajući da verovatno nemaju previše novca, za seminarski, u zavisnosti od broja strana, naplaćujem od hiljadu do dve hiljade dinara. Ukoliko pravim i prezentaciju uz to jos dodatnih 500 dinara - objašnjava Jelena S.

Kako kaže, proces je takav da se prvo ugovori tema, broj strana, pa se kreće u proces izrade.

Foto: Shutterstock

- U većini slučajeva dogovaranje se svodi na to da se kaže iz kog predmeta je seminarski rad, koliko treba strana, da li je to za njih neki ozbiljan predmet. Neki traže čisto da napiseš bilo šta, a neki da se veoma potrudiš jer žele bolju ocenu. Ukoliko imaju knjige ili skripte, uvek sam im tražila da mi dostave, pogotovo ako imaju knjigu iz koje uče, a da je to baš ona koji je pisao profesor koji predaje. Nakon urađenog rada i dostavljanja na mejl ili čitanja uživo (iako su retki slučajevi da neko čita ceo rad) ide plaćanje - kaže ona.

Dešava se, priznaje, da bude i situacija kada "izvisi" za svoj rad, pa joj novac ne legne na račun. Najzanimljivije je to što je pisala radove koji su van njene struke.

- Najviše sam radila za Pravni fakultet, kako za državni tako i za privatni. Radila sam čak i za Medicinski, Elektrotehnički, Geografski, iako sam završila nešto sasvim drugo. Nije isplativo kao osnovni izvor zarade, ali je dobro kao dodatni vid.

Kako zaključuje Jelena, kakve su posledice po studenta za kojeg se ispostavi da je "varao", nije upoznata, ali pretpostavlja da se to retko dešava, budući da student mora svakako da rad odbrani.

Inače, sudeći po oglasima, cene za izradu akademish radova zavise od "ponuđača", ali i vrste i brzine izrade rade. Pa tako za seminarski rad treba izdvojiti od 1.400 do 1.900, za maturski od 1.200 do 2.000, a diplomski  od 4.500 do 10.000 dinara. Pisanje master rada predstavlja pravi malu investiciju, za koju treba izdvojiti najmanje 10.000 dinara.

"Javna tajna" na nekim fakultetima

Da je odricanje odgovornosti od akademskih obaveza postala neka vrsta "normalnosti", govori i podatak da se na pojedinim visokoškolskim ustanovama prosto zna da studenti sami ne pišu svoje radove.

Kako za Telegraf objašnjava studentkinja Marija, postoje i slučajevi gde se takvi radovi naručuju čak i u skriptarnicama.

- Moj poznanik je do nedavno išao u jednu višu školu i stalno je plaćao seminarske radove. U istoj ulici gde im se nalazi škola postoji skriptarnica gde ljudi dolaze sa svojim temama za seminarski rad. Tamo, u zavisnosti od teme, vam kažu cenu za izradu rada i dole stave vaše ime. Desila se situacija da je taj poznanik kupio seminarski rad, odneo ga profesoru i onda ga je na odbrani profesor upitao: "Solidan Vam je rad, koliko ste ga platili?", a onda ga pustio da prođe sa solidnom ocenom. Dakle, postoje slučajevi u kojima i studenti i profesori znaju da se to radi i svima je to u redu - objašnjava ona.

Takođe, kako kaže, njen utisak je da je ovde više reč o tome da student "vara sam sebe" i da je to praksa koja na duge staze uopšte nije isplativa.

Foto: Shutterstock

- Lično, to nikada nisam koristila. Pre ne bih odnela seminarski nego da plaćam da mi neko piše. Posebno jer to nije neka krupna stvar koju ne možeš da savladaš ili naučiš. Uvek imaš veliki izbor tema, a izvora na sve strane. Razmišljam u tom smeru da te verovatno niko nije terao da se upišeš na fakultet, da ako si već tu želiš da se obrazuješ i razvijaš. Posebno mi je licemerno kad su u pitanju diplomski ili master radovi. To treba da bude nešto lično tvoje, zaključci do kojih si došao tokom studiranja, posebno ako potpisuješ izjavu o akademskoj čestitosti. Ali vidim da je to negde zastupljeno i žao mi je što ne postoje neki principi kod mladih, već se svodi na to - daj da što pre odradim - zaključuje ona.

Rušenje akademsih i etičkih normi

Moglo bi se reći da kupoprodajom akademskog rada najveći rizik nosi naručilac tj, student, budući da, ukoliko bude razotkriven, može dobiti ukor, javnu opomenu, zabrana polaganja određenog predmeta u određenom roku ili u najdrastičnijem slučaju isključenje sa fakulteta.

Ipak, ni onaj piše radove nije sasvim na sigurnom. Naime, ukoliko je rad plagiran, mogu biti izrečene kazne za ovo delo.

Međutim, to što na svim stranama postoje oglasi ove vrste predstavlja dobrokorišćenu "rupu u zakonu", budući da izrada radova za druga lica nije krivično delo, već se samo tiče kršenja akademskih i etičkih normi.

Odgovor na pitanje kakva vrsta kazni je propisana ukoliko se utvrdi da je student koristio ovakvu vrstu usluga smo potražili od Beogradskog univerziteta, ali ga do objavljivanja teksta nismo dobili.

Video: Protest malih maturanata u Beogradu, drugi dan: Ne ide nam škola, al bićemo bogati

(Telegraf.rs)