SARAJEVSKI DUH NA DORĆOLU DO FAJRONTA – Dr Nele održao književno-nadrealno veče

Uz asistenciju Slobodana Šarenca i operskog pevača Nemanje Crnatovića, Nele Karajlić sproveo publiku u Fondaciji Mozzart od „Solunske 28“ do „Fajronta u Sarajevu“

Negde između dorćolske kaldrme u Knićaninovoj i tramvajskih šina u Dušanovoj rodio se novi pravac na beogradskoj kulturnoj sceni – šareni nadrealizam! Ovo je bila samo jedna od fora nadrealne književne večeri sa Dr Neletom i Slobodanom Šarencem, u pratnji maestralnog operskog pevača Nemanje Crnatovića. Ovaj sjajni trio se prvi put našao zajedno na sceni, ali je uspeo do suza da dovede više od 150 ljudi u prostoru Fondacije Mozzart.

Majstori svog esnafa sproveli su brojnu publiku kroz čitavu istoriju sarajevske rok škole, ali i jugoslovenske, vraćali su film na najbolje epizode „Top liste nadrealista“, prošetali su od „Solunske 28“, preko koncerta u SKC-u do „Fajronta u Sarajevu“.

„Da mi je neko preko 40 godina rekao da ćemo sedeti u Fondaciji Mozzart i pričati o ovim temama, rekao bih mu da je lud. Uopšte nije bila ideja da ćemo trajati toliko dugo. Oduvek je bila priča da je najbolji bend onaj koji je izdao jednu ploču i raspao se, kao Pistolsi. A onda sam počeo da shvatam da je svaki rok bend najbolji bend svih vremena. Za mene je to ’Zabranjeno pušenje’, ja sam realan“, počeo je priču Nele kroz osmeh.

Od dana kada mu je majka ušla u sobu i rekla: „Moram da vam zabranim pušenje ovde“ krenula je jedna od najlepših priča jugoslovenskog rokenrola.

„Tako smo došli na ideju za ime benda. Zvučalo je nekako prljavo, pankerski. Bio je to odgovor na silan broj novih pravaca koji su se pojavili. Bili smo tek studenti, računali smo da će ta igrica trajati godinu, dve, tri. Gaja, saksofonista, studirao medicinu, danas radi na klinici u Americi. Posle koncerta u Osijeku, uhvati voz za Sarajevo, ode na predavanja, pa uveče ide na sledeći koncert u Vinkovce.“

A majka kô majka, brinula samo da li će Nele završiti fakultet.

„Pa ti si doktor, ne treba tebi fakultet”, ubacivao se Šareni.

„Nisam imao predstavu koliko smo popularni dok nije došao red na nastup u SKC-u. Svi naši idoli su svirali tamo, nikad veće uzbuđenje nije bilo. Išli smo noćnim vozom, pivo, pesma… Stigli smo u pola sedam ujutru na pokojnu železničku stanicu, kad tamo – čekaju nas klinci, traže autograme! Misli smo da nas neko zeza, reko’ bolan, rasteraj ovo. I eto, od faze moje majke – zabraniću vam pušenje došli smo do toga da je pušenje postalo poželjno.”

Nemanja Crnatović, popularni „srpski Bočeli“, izveo je „Fikretu“ i oduševio publiku, a i Nele je pokazao da nije „u lošoj formi“. Šarenac ga je pitao „đe je zapelo“ pa je prešao na knjige.

„Zašto književnost posle roka? To moraš pitati mog kardiologa. Srce je reklo ’dosta jarane’, povukao sam se i pisao. Hteo sam i ranije, ali nisam imao vremena. ’Top lista’ je uvek nosila neku poruku, ali i ’Zabranjeno pušenje’. Imali smo pesmu o taksisti, penzioneru, homoseksualcu, rudaru, Fikretu čistačicu, jer nam je u fokusu nam je bila afirmacija običnog čoveka. Nismo imali 50 hitova kao Bajaga, 40 kao Čola, 100 kao Brena. Ali smo imali dva koja su ostavila pečat.“

Između kadrova iz „Nadrealista“ i Crnatovićevih arija ređale su se brojne anegdote iz života Dr Neleta, koji je na kraju zaključio:

„Nijedan istoričar ni za 100 godina ne bi mogao da objasni zašto za tim periodom postoji tolika nostalgija. Ekonomska, međurepublička, društvena kriza, na kraju rat... Ali to je samo dokaz koliko je kultura važna. Kakav BDP, za čoveka je najvažnija duhovna hrana. I osamdesete dokazuju tu teoriju.“

Šareni je označio fajront, ali je Nele još dugo potpisivao svoje knjige...

MESTO SUSRETA POEZIJE I MUZIKE

Izložbeni prostor Fondacije Mozzart iz nedelje u nedelju menja svoj izgled i postaje teatar, koncertna dvorana, galerija, mesto susreta poezije i muzike...

Od početka godine na ovoj sceni održano je nekoliko predstava, ali i večeri posvećenih rimi i stihovima. Pobednik „Beogradskog proleća” Boris Režak i pesnik Marko Milošević napravili su spektakl za pamćenje, a ovakav tip događaja najviše je zagrejao dlanove Dorćolaca, ali i svih građana kojima je poezija u srcu.

I to ne samo onih starijih, koji su više od dva sata slušali Peru Zupca i njegovog sina Miloša na pesničko-muzičkoj večeri „Živa reč“, već i mlađih generacija kojima poezija postaje nešto potpuno „kul“ kada se izrecituje i otpeva na zabavan način. Tako je i Nebojša Milovanović doveo publiku do suza brojnim anegdotama između stihova Mike Antića, Jovana Dučića, Matije Bećkovića, Dobrice Erića...

(Telegraf.rs/PR)