Nećete pogoditi koliko ima godina: Konobar Toma prava je drugarčina, dirnuće vas priča kome je poklonio srce

Bašta je prepuna užurbanih ljudi koji su s posla svratili na piće "s nogu", u košnici zvanoj Bulevar Zorana Đinđića, jednoj od dve poznate "Ulice gladnih"... Stanete li samo na sekund, fiksiraće vas njegov oštar pogled.

Preporučujemo

Tim plavim očima ništa ne promiče, ali prijateljski stav privoleće vas da ostanete i pauzirate dan na 10 minuta. Tomo, care, može li espreso?

"Da bi neko došao ponovo, mora da se oseća prijatno i prvi put, tako da, ugostiteljstvo je specifično, raditi s ljudima je jako teško...", priča nam Tomislav Miljanović.

Možete smisliti ma kakav zahtev, on će iz džepa izvući rešenje. Lagano...

"Pa, kako med da uzmemo metalnom kašičicom?", komentarisala su dva gosta nećkajući se. Bez mnogo priče, u dva okreta je našao rešenje.

S njim su svi ovde drugari, u dve reči završe narudžbinu, plaćanje, a šaljivdžije su tu da bace i neku foru. Dovoljan je jedan "sken" i Toma će znati kako da pristupi i odgovori. Zato sve ide lako, čak i kad neko dođe prvi put. A gosti dolaze s raznih strana, mnogi od njih su stranci, poslovni ljudi, komšije, prolaznici...

"Ulica gladnih, mi smo tu da nahranimo i da ugostimo sve te dobre ljude. Svi gosti su dobri, neko je dobar više, neko je manje, sve to zavisi od njihovog raspoloženja, mi smo tu da im popravimo isto to raspoloženje", dodaje Toma.

Okretan i brz momak. Čujte, momak. Znate li koliko ima godina? Nedavno je napunio četiri banke!

"Rođendan sam proslavio jako lepo, bila je odabrana ekipa prijatelja i drugara, kumova, kumica, devojka, njena ćerka...", priča nam Toma, koji inače živi u Novoj Pazovi, u kući s dva brata.

Nema mnogo vremena za odmor, ali nikad neće dozvoliti da ga manjak sna ili gužva u poslu "isključi". Pogled je uvek prisutan, oštar i prijateljski, iskren, nekad ipak malo umoran.

Kad se završi smena u kojoj nema predaha, Toma ima svoj raj. Parkić, reka, mir... Tada mu je dovoljna samo njegova devojka. Ali, nije tu samo ona. Tu je i jedno milo dečje biće koje je svim srcem prihvatio.

"Kad završim s poslom, najviše volim da provodim vreme sa devojkom i njenom ćerkom, to je jedna divna devojčica, ima 10 godina, ima cerebralnu paralizu. Najviše volim kad odem s njima u park, tad se osećam najprijatnije i tad imam sopstveni mir. To je sad neka moja porodica u životu, neko novo poglavlje, nova radost i sreća. Upoznali smo se u Dubrovniku pre dve godine kad sam radio sezonu, od tada smo u nekoj vezi. Ona je sa Zlatibora, ali trenutno živi u Novom Sadu zbog škole devojčice, treninga...", otvorio nam je srce.

Ima 40, izgleda kao da ima 25, nema suprugu i decu, ali ima svoju ljubav i tu malu mezimicu.

"To je život, ja ga živim tako, to je moj stil života. Danas gde god odemo svi su nešto ljuti, tužni i ja volim kad neko dođe kod mene da mu ja makar malo ulepšam dan, osmeh je tu najbitniji, ali svaki kompliment, pogotovo damama koje vole komplimente, naravno, sa muškarcima uvek imamo neke zajedničke teme, neki sport...", završava.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)