"Plakao sam, molio Boga: Vadi me, čupaj me": Bane frizer, večiti mladić s Karaburme sad govori sebi: "Care!"

"Uveče, tako, sednem, zapalim cigaru, skuvam kaficu, sipam rakijicu, gledam ovaj ambijent, pustim muziku i kažem sam sebi: 'Bane, care!'"

Preporučujemo

Udoban dvosed, velika fotografija Baneta s prijateljima, muzikica... Sedimo u 18 kvadrata nekadašnjeg stana na Karaburmi u kome je s roditeljima odrastao. To je sada frizerski salon, ali ne neki tamo običan, u kome prolazi još jedan radni dan uz neurotično čavrljanje... To je Banetov salon! U ovih 18 kvadrata staje cela jedna životna priča.

Neko proklinje sudbinu što mu život nije pružio više. Ali koliko je malo potrebno da se duša oplemeni iskazao je Bane već u onoj prvoj rečenici s početka teksta.

"Čarobno...", dodao bi i zastao.

Ne bi ovo mesto imalo dušu da mu Bane nije poklonio srce. Toplinu mu daje neizmerna zahvalnost. Ne bi bilo to-to da je otvaranje ovog salona bio samo pragmatičan potez jednog preduzetnika, pa da je sve u papiru na kome piše: Branislav Jovanović, frizer, PR, šifra delatnosti 9602.

Ne... bilo je tu čak i suza. Nije bilo lako jedne besane noći. Život je postrojio večnog mladića s Karaburme.

"Raskinuo sam s nekom devojkom, sve pare koje sam imao potrošio sam. Odem u ponoć ispred Hrama Svetog Save, bio je avgust 2023. godine. Čitao sam molitve i spontano počeo da plačem i kažem: 'Bože, kako znaš i umeš vadi me, čupaj me, propade!'"

Bog je, kaže, čuo ovaj vapaj i odmah, već ujutro, uzvratio. Kum mu je dao ideju da otvori salon.

"I onda su svi drugari došli. Moba! Ova slika, to su svi drugari koji su dolazili ovde, radili... Tako sam ponosan na njih da nemam reči. Pomagali su finansijski i radom i kreacijom, idejama. Ja stvarno, kome god da ispričam tu priču kaže mi 'Vraćaš mi nadu u ljude'", otkriva nam Bane.

I tu je, svoj na svome.

"Ja se nisam ostvario ni kao otac ni kao muž. Ja nemam velike rashode, ako zaradim 5.000 meni je dosta, ako zaradim 10.000 još bolje. I imam za sebe, imam i da častim. I tako, dani idu...", priča Bane.

Malo-malo kucne neki momak, uglavnom već sedokosi. Za penzionere posebna je tarifa. Znan ili ne znan, odmah se opusti, dobije friz, a Bane u svojoj svesci lupi još jednu recku.

Kad malo zagledamo, zaista se vidi da je ovo bio stan. Mini kuhinja, hodničak, sobica i pristojno kupatilo. Sistem je u vreme Juge smatrao da je to dovoljno za jednu tročlanu porodicu. Priča nije laka, ali je Banetu utisnula snažan pečat.

Izgubio je oca sa 20 godina. Bile su to surove devedesete. Otisnuo se u svet tražeći ma kakav posao. Radio je selidbe, moleraj, tombole, u kafiću, na aparatima za igru, bio je i vozač na jednoj televiziji.

Gorke reči jednog od šefova probudile su očev zavet. Tata je želeo da Bane bude frizer, jer je znao da tu hleba ima, a sin je u tome prepoznao blagoslov.

"Pošto sam radio kao vozač, bilo je nešto nepošteno, baš su previše zahtevali od nas, ja rekoh, to nije ljudski. Šef mi je odgovorio: 'Pogledaj, ako ti se ne sviđa, svi ovi automobili su tvoje potencijalne zamene'. I ja kad sam to čuo samo sam otišao na kurs za frizera, a nikad češalj nisam uzeo u ruku", priča Bane.

Imao je tada tridesetak godina.

"Priča je upravo u tome što sam ja ovde, u stvari, rođen. Ovde su moji koreni i ovaj posao je meni otac blagosiljao dok sam bio dete. Nažalost, dete k'o dete ništa ne sluša, najpametnije je...

Ja se iskreno nadam da ću s ovim i da završim, da ću ovde da odem u penziju i posle penzije da ću moći poneku mušteriju da ošišam, da se malo družimo, da će neko da iznajmi salon, da radi, da se ta priča ne gasi", priča Bane.

Bane car, majka carica

Na šoljici je slika s majkom. Nasmejao se kada je shvatio da je šoljica roze i sa srcem.

"To je njena šoljica, da ne ispadne da ja koristim ovakve", ali mi nismo ni primetili da je šoljica "ženska".

"Ova slika joj se mnogo svidela. Mama je 17 godina trenirala gimnastiku, bila je jako sposobna, jako vredna žena. Evo, sad ima 86 godina, sama funkcioniše... Ništa joj ne treba, baš je čarobna... Inače, moji roditelji su bili razvedeni, a majka je celu platu davala za mene", priča Bane.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)