Novo groblje danas je bilo svet u malom: Šaptalo se na raznim jezicima, pred grobove ratnika polagani su venci

Krvavi Veliki rat doneo je i veliku patnju, a pobeda slobodu koju moramo da cenimo koliko i krv stradalih predaka. Srbi su pokazali neizmernu hrabrost u Prvom svetskom ratu i podneli ogromnu žrtvu. Gotovo da nema porodice na našim prostorima koja nije bila pogođena ličnim, ljudskim gubitkom u borbama za oslobođenje. Ali, čitav svet bio je zavijen u crno, a mnogi junaci koji su govorili različitim jezicima i molili se po različitim obredima svoju večnu kuću dobili su u Beogradu, na nekom od vojničkih grobalja u sastavu Novog groblja.

Zato je danas, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Novo groblje postalo svet u malom. Videle su se razne zastave, značke i amblemi. Različiti jezici su se čuli, ali šapatom. Danas je dan za odavanje pošte.

Preporučujemo

Delegacije stranih ambasada su, zajedno sa srpskim zvaničnicima, kao i udruženjima građana, polagale vence na vojničkim grobljima. Govori su bili kratki, prikladni.

Spomen-kosturnica branioca Beograda – najvažnije mesto nacionalnog sećanja

Centralna državna ceremonija održana je kod Spomen–kosturnice branilaca Beograda 1914–1918. Venac je najpre položila ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, koja je održala i dirljiv govor pred prisutnima.

"Ovo je dan kada ne želimo da govorimo o mraku rata koji je trajao četiri godine, već o svetlosti koja se u tom mraku javila, da govorimo o ljudima koji su pomerali granice izdržljivosti, demantovali istoriju i pokazali da granice izdržljivosti ne postoje. Naši preci su pokazali da se sve može kad se u srcu nosi ljubav prema otadžbini. U rovovima Cera, u blatu Kolubare, na kamenima prevoja Albanije, u tihom bolu Krfa, u dubini Plave grobnice, naš je narod položio cenu slobode" – poručila je ministarka i podsetila na mnoga stradanja.

Pomen stradalima služio je episkop lipljanski Dositej uz sasluženje sveštenstva.

Vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i zamenik predsednika Skupštine Grada Beograda Igor Jovanović, potom predstavnici i delegacija Kraljevskog doma Karađorđevića, Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, boračka udruženja i građani, i diplomatski kor, koji su položili bele ruže.

Spomen-kosturnica braniocima Beograda najvažniji je spomenik stradalim vojnicima tokom Prvog svetskog rata, ali i balkanskih ratova. U kripti se nalaze kosti 3.529 junaka i s imenom i prezimenom, i 1.074 neznanih. Veličanstveni spomenik podignut je iznad kosturnice po nacrtu ruskog arhitekte Romana Verhovskog i predstavlja neustrašivog srpskog vojnika s puškom u ruci, pod kojim se nalazi smrtno ranjeni orao velikih gabarita, izliven u crnoj bronzi kao simbol poraženog neprijatelja.

Ovaj spomenik veoma je značajan i, kada se nađete na Novom groblju, trebalo bi da ga potražite. Tadašnja javnost smatrala je da mu je mesto na nekom važnom trgu kako ne bi bio skrajnut od očiju prolaznika, međutim, konačna odluka sprovedena je u delo 11. novembra 1931, kada je spomenik osvećen.

Francusko vojno groblje – ceremonija kao prilika da se poklonimo saborcima sa Solunskog fronta

Venci su najpre položeni svečanom ceremonijom na Francuskom vojnom groblju u 10 časova, koje se nalazi na uglu ulica Ruzveltova i Svetog Nikole, u okviru Novog groblja.

Na početku su intonirane srpska i francuska himna, a posebnu pažnju privukli su učenici Francuske škole, koji su izveli pesmu "Kreće se lađa Francuska".

Vence su položile brojne delegacije, među kojima je bilo mnogo stranih ambasada. Ispred države Srbije to je učinila ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević.

Vence su položili i zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, kao i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Ambasadorka Francuske Florans Ferari istakla je da se Francuska na današnji dan seća 50.000 Francuza koji su uz, kako kaže, svoju srpsku braću položili živote na Solunskom frontu.

Inače, Francusko vojno groblje u Beogradu otvoreno je istog datuma kada je osvećena i srpska kosturnica i spomenik, mesto današnje centralne državne ceremonije.

Francuska je uredila groblje, a opština grada Beograda poklonila je kapiju. Ulaz je iz Ruzveltove ulice, a groblje je pod zaštitom francuske ambasade, pa je današnji dan bio i jedinstvena prilika za Beograđane da posete ovo važno mesto.

Spomenik ruske slave – mesto gde se prisećamo palih ruskih heroja u Velikom ratu

Nedaleko od srpske spomen-kosturnice, u okviru Novog groblja i svakodnevno dostupna svim posetiocima je i ruska spomen-kosturnica. Tu je podignut i veliki Spomenik ruske slave, veoma važan ne samo za rusku emigraciju u Beogradu u prvoj polovini 20. veka, već i za čitavu rusku naciju.

Ovaj spomenik je, takođe, delo Romana Verhovskog, a podignut je s ciljem da ujedini rusku emigraciju. To je prvi spomenik koji je podignut imperatoru sveruskom Nikolaju II Aleksandroviču Romanovu i ruskim vojnicima iz Prvog svetskog rata.

Nalazi se pokraj Iverske kapele u kompleksu ruskog nekropola.

Danas je i ovo mesto bilo važna tačka obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Ovde je, takođe, služen verski pomen i položeni su venci.

U ime srpske vlade venac je položila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Takođe, vence su položili predstavnici Grada Beograda, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i ambasadori – ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i ambasador Belorusije Sergej Malinovski.

Groblje Komonvelta – mesto sećanja na stradale Britance, Kanađane...

Još jedno veliko vojno groblje koje se nalazi u sastavu Novog groblja, ali koje je, kao i Francusko vojno groblje, izdvojeno i ima zaseban ulaz iz Ulice Svetog Nikole, jeste Groblje Komonvelta. Ono je poznato i kao Britansko vojno groblje.

Kapije ovog groblja, koje se za javnost otvaraju samo u posebnim prilikama, danas su, takođe, bile otvorene. Održana je svečana ceremonija stradalim vojnicima u Prvom svetskom ratu, kojih je najviše poreklom iz Velike Britanije i Kanade.

U ime Srbije venac je položio ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Prisutnima se obratio vojni ataše Velike Britanije, pukovnik Džonatan Vilijamson. On je pročitao "Poziv na sećanje", a molitvu je pročitao anglikanski sveštenik Robin Foks.

Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, diplomatski kor.

Ovde su sahranjena 483, ali ne samo stradalih u Prvom, već i u Drugom svetskom ratu.

(Telegraf.rs)