Slobodan je analitičar međunarodne scene, vrsni novinar i TV lice, a diše kroz note: Sa 75 leta ima svoj bend!

Sa šest godina progovorio je poljski, slušajući vršnjake u bolnici u Gdanjsku. Kad je upisao muzičku školu za violinu, njegovim venama prostrujale su note. Treba li još nešto reći o sluhu Slobodana Samardžije? Možda samo da dodamo – majka je U ONO VREME bez zadrške pristala da mu kupi bas gitaru i pojačalo. On je, ipak, izabrao da mu glavno zanimanje bude novinar i to međunarodne scene. I danas osluškuje, pa britko opisuje goruće teme uzburkanog sveta, gostuje po televizijama, piše za "Politiku", ali svira!

Preporučujemo

Slobodan je penzioner koji izgleda kao da gospodski nosi svojih šezdesetak godina, ali zapravo gazi osmu deceniju! Netremice ga posmatramo dok nam opisuje svoj život, koji je tekao kao po loju, sve po meri, skladno kao one note koje je otkrio još kao dete. Možda nije bilo baš tako – život je borba, ali naš sagovornik ne dozvoljava da u njegovom glasu zaškripi nešto što kvari harmoniju. Nema tu onoga: red jauka zbog kičme, red kukanja zbog penzije i šlag na tortu žal za mladost koja je ostala negde u magli.

Čuvao se nepotrebnog izgaranja, na koje je mlade njegovog vremena mamila dobra zarada. Kao vrsni muzičar odbio je krvave ture po Sovjetskom savezu, gde se za šest meseci zarađivalo za stan. Jer, kazao je, ako bi ga novac jednom poveo, više ne bi bilo tačke zdravog razuma.

"To vreme je bilo jako vezano za muziku. Svako ko je razmišljao od nas mladih kroz glavu je prvo provlačio muziku, pa potom sve ostalo", uvodi nas Samardžija u magičan svet šezdesetih. Privukao ga je džez, a potom i rok. Kao živa enciklopedija pamti kultne izvođače svoga vremena, jer sa svima je radio, družio se i menjao instrumente.

"Šezdesetih godina su i kod nas počeli da se otvaraju prvi klubovi i tu je, u stvari, sve krenulo. Prvi klub koji je otvoren kod nas bio je 'Euridika' u Molerovoj ulici, tu je bilo pozorište Dadov i tu su se odvijale prve svirke. Naravno, pod strogim nadzorom vlasti, ali dozvoljavalo se, taj ventil je ipak bio otvoren i to je bio veliki dobitak za nas", priča nam Slobodan.

U gimnaziji je otkrio bas gitaru.

"Počeo sam da sviram s dvojicom drugara, Vladimirom Hadži Antićem i Mihailom Popovićem, čuvenim bubnjarom iz Pop mašine, prve postave. Vladimir je došao iz Londona gde je živeo s majkom i doneo je sa sobom dve gitare – električnu i bas gitaru – i jedno pojačalo", priseća se Slobodan.

A onda, prelepa priča iz mladosti, iz njega je potekla bez one "magle". Videli smo jasno vrelo jugoslovensko leto, mlade ljude željne slobode, kako se baškare na vetrovima koji bezbrižnu socijalističku omladinu zaplahuju pravo sa Zapada: Bitlsi, Stonsi, Kingsi – gitare i svirka na trgu u Rovinju.

"Tu se mnogo ljudi skupljalo, to je postalo kultno mesto. Te godine sam upoznao orguljaša i klavijaturistu Slobodana Markovića. To još nije bilo ništa... Međutim, kad sam išao u Rovinj 1969. godine, upoznao sam se s jednom ekipom drugara koji su tada svirali u grupi 'Feliksi'. Tu su bili Vedran Božić, čuveni gitarista, Rajmond Rujić, basista, i bubnjar je bio Ratko Rale Divjak. Tada sam ja u ruke uzeo pravu bas gitaru, jer Hadži Antić iz gimnazije je imao violin bas, ta gitara mi nije ležala", priseća se Slobodan.

Nije želeo da se profesionalno bavi muzikom, ali Rovinj mu je zapečatio taj put. Imao je deset godina profesionalne karijere u Big bend orkestru KUD Branko Krsmanović, potom u Velikom orkestru u Pozorištu na Terazijama, pa čak i u Simfonijskom orkestru Doma armije. Bio je džezer.

Pamti taj čuveni Krsmanović, veliku salu ispod bioskopa "20. oktobar", gde su mladi mogli da se bave muzikom bez bojazni da će "komšije da ih biju zbog preglasnog džeza". Bili su im na raspolaganju instrumenti, prostor za čuvanje istih, bina za svirku i vežbanje i slobodno vreme kada su svirali za svoju dušu. To je bila prava škola za one koji su u muzičkoj karijeri nastavljali dalje – u orkestar Radio Beograda. Nije mu bilo jasno zašto su njega pozvali u to društvo, jer nije smatrao da je baš toliko vičan. Ali talenat je bio prava ulaznica, a put profesionalne karijere lagan.

Potom je odlazio na džem sešnove i družio se sa svima koji su krojili beogradsku džez scenu.

"Tu su bila velika imena – Miša Krstić, klavirista, Jovan Maljoković, saksofonista, Stjepko Gut, trubač, Miša Blam, koga sam imao čast i da zamenim."

"Znalo se tada, sedelo se u Šumatovcu svaki dan od podneva do tri sata. Video sam da ste radili prilog o kelneru Mići, on je tada bio mlad čovek, u punoj snazi. Svaki dan sam ja tu odlazio, pio svoju koka kolu i razgovarao sa drugima, bio sam neka vrsta spone između mladih rokera i ozbiljnih muzičara", priseća se Slobodan.

Mladi su tada bili Bora Đorđević, Bajaga, momci iz grupe "S vremena na vreme"...

U tim vodama plivao je kao vrsni umetnik, ali na "amaterski" način, jer sa svima je u nekom trenutku svirao, odlično se uklapao u bendove, menjao je instrumente, ali se iskrcao iz tog voza, mahnuo i – diplomirao međunarodne odnose, oženio se, zaposlio se u "Politici".

"Preskočio" je stepenik beogradske rubrike i radio u feljtonu. Jednog dana dobio je poziv koji je čekao – postao je najpre novinar, potom i dopisnik, pa i urednik elitne spoljnopolitičke rubrike u "Politici".

Kada se penzionisao, nastavio je da radi za ovaj list, gde i danas ima svoj redovan format i piše tekstove po potrebi. Na televizijama gledamo ga kao analitičara, eksperta za ono što je uvek bilo goruće, komplikovana međunarodna previranja koja imaju svoj najdramatičniji oblik u vidu rata i sankcija.

Ali, jednom, malo pre odlaska u penziju, prošetao je kraj Doma omladine i začuo note. Tu je bio čuveni roker Vlada Džet, koji je okupio omladinu i izvodio koncert na zidiću.

"Pomislio sam, ovaj čovek je pet godina stariji od mene, a i dalje svira. Pošto sam ja sve instrumente bio odavno prodao, ušao sam u prvu radnju, kupio novo pojačalo i bas i tako se polako vratim svirci, ali lakša varijanta, bez mnogo rada. Imali smo 'Radio bluz bend', glavni je bio pevač, čuveni Lole Savić, radili smo u 'Muhi' baru neko duže vreme, onda je došla korona, sve je stalo, a kad je prošla, počeli smo da se okupljamo i u to vreme je nastao projekat 'Stari rok majstori'", priča nam Samardžija.

Klubova, kaže, više nema mnogo, ali uvek ima prostora za neku dobru svirku. Sada ima novi bend, koji je tek u povoju. Sada svira bluz, potražite malo scenu i uživajte u notama.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)