"Oseti se strah, ne može da se diše! Nije sport, već ljubav prema Gospodu": Ovo dame su plivale za Časni krst

Na obali Dunavai Savskog jezera, gde se danas lomila ledena voda pod naletima snažne košave, okupili su se najhrabriji. Među stotinama onih koji su ušli u reku povodom praznika Bogojavljenja, posebnu pažnju privukle su žene i devojke. Iako su temperature bile nemilosrdne, one ističu da ih u vodu ne vuče sportski adrenalin, već vera i srce.

Iskustva plivačica pokazuju da niko ne ostaje ravnodušan pred hladnoćom Dunava, ali da je motivacija jača od fizičkog bola. Marija Božović, kojoj je ovo bilo jedanaesto plivanje, opisala je taj presudni trenutak ulaska u vodu bez ulepšavanja.

Preporučujemo

- Veoma je hladno, oseti se strah i ne može da se diše, ali već smo se navikli, tako da već znamo kakav je osećaj. Vredi, vredi. Biti ovde na Bogojavljenje sa ovim ljudima baš vredi. Tako da, Bog se javi - rekla je Marija, koja je prvi put zaplivala sa svega osam i po godina.

Ove godine, vremenski uslovi su bili posebno surovi. Ana Miletić, kojoj je ovo peta godina zaredom da učestvuje, priznala je da joj je ovo bio najteži izazov do sada.

- Mislim da mi je ove godine bilo najteže, fizički zapravo najizazovnije zato što duva košava i subjektivni osećaj je da je minus 10. Ove godine iskreno jeste bilo teško, iskrena da budem - istakla je Ana, dodajući da za ovakav podvig nema posebnih fizičkih priprema.

Sa njom se složila i treća učesnica, koja već četiri godine ulazi u hladnu vodu, naglašavajući da je ključ u duhovnom miru, a ne u treningu.

- Ne, nikako se ne pripremam. Jer kad bih se pripremala, verovatno ne bih smela. Ovako idem srcem. Nije to sport nego bukvalno ljubav prema Gospodu, eto to me vodi. I odem na liturgiju, pričestim se i kad pomislim šta je Gospod za nas sve podneo, meni je najmanje da skočim u hladnu vodu. Najhladnije je bilo ove godine, to su rekli i drugi plivači, ali nekako smo izdržali, nije bilo loše - izjavila je ona i poručila da će plivati dokle god bude mogla.

Najmlađe učesnice su, uprkos drhtavom glasu, pokazale jednaku odlučnost. Isidora je odmah po izlasku iz vode podelila svoj utisak o unutrašnjoj toploti koja pobedi reku.

- Pa na početku je hladno, ali kasnije već jako toplo. Možda telo hladno, ali srce je jako toplo i sve. Da, plivaću i sledeće godine sigurno, samo ću se malo više spremati. Pa možda i pobedim, videćemo - rekla je mlada Isidora kroz osmeh.

Isidora je plivala na Adi, a Marija i Ana u Zemunu.

Dok se košava pojačavala, ove hrabre žene su još jednom dokazale da hladan Dunav nema moć nad onima koji u vodu ulaze vođeni tradicijom i verom.

(Telegraf.rs)