Po čemu su Terazije dobile ime? Česma kod "Moskve" simbol je koji znači život, tu je bilo srce vodovoda

Dva milenijuma Beograd ima vodovod. Sistem koji znači život istorijski je neraskidivo vezan za jedan deo grada – Terazije! Tako je ovaj deo Beograda dobio i ime, doduše, zvanično, tek u 20. veku.

Pre stotinak godina još su se pamtile turske vodotoranjve, kule zvane terazije, koje danas više ne postoje, pa je i reč izgubila to svoje staro značenje. Terazije su regulisale pritisak vode u cevima i nalazile su se između zgrada današnjih hotela Moskve i Balkana.

Preporučujemo

Voda je u Beograd pristizala kroz tri sistema. Starim, rimskim vodovodom, koji datira iz prvog veka nove ere, u srce Singidunuma dopremana je voda iz Malog Mokrog Luga. Turci su u prvoj polovini 17. veka sagradili Bulbuderski vodovod. Tokom austrijske okupacije Beograda u 18. veku takođe je sagrađen jedan vodovodni sistem. A onda su osmanske vlasti sva tri sistema spojile u jedan, sa zajedničkim razdelnim rezervoarom na Terazijama!

Tako je ovaj deo grada postao srce sistema. Tu je bila i javna česma, koju su mnogi posećivali da bi svoje domove, ako nisu bili priključeni na cevovod, snabdevali vodom.

I danas se jedan od najznačajnijih spomenika nalazi upravo na tom mestu – Terazijska česma, isklesana od tašmajdanskog krečnjaka. Na njoj stoje inicijali Miloša Obrenovića, koju je ovaj srpski vladar i podigao kao spomen-česmu 1860. godine u slavu svog povratka na presto.

Ova česma uklonjena je 1912. godine i sve do 1975. bila je skrajnuta na Topčideru, kada je vraćena na mesto koje joj pripada – nekadašnje čvorište beogradskog vodovoda.

Koliko je to mesto značajno svedoči i istorijski podatak da je, po izgradnji novog, modernog beogradskog vodovoda, 1892. godine, sistem osveštan i svečano pušten u rad upravo na Terazijama.

(Telegraf.rs)