Izidor Papo, ime koje odzvanja u srcima: U Jevrejskom kulturnom centru održan veliki komemorativni događaj

"Ja najviše volim seljake. Nema intervencija, nema telefona, nema nikakvih poziva, i kad se svrši operacija i pacijent ode kući, on kaže: 'Hvala ti, đenerale, Bog ti dao zdravlje!", govorio je ljudina Izidor Papo.

Bio je čovek koji nije gubio vreme, ali je znao da zastane kada treba i da pruži pravu reč: prijateljima, kolegama, pacijentima, državnim zvaničnicima... Sa Josipom Brozom bio je prijatelj, a u borbama tokom Drugog svetskog rata prvi na zadatku kad je trebalo spasavati ranjenike.

Preporučujemo

Komemoracija kakvu Izidor Papo zaslužuje održana je juče u prepunoj sali Jevrejskog kulturnog centra. Nakon kratkog filma koji je režirao Mento Mentović, a montirao Vladan Milojević, kao i predstavljanja fascinantne biografije Izidora Pape, srpskog Jevrejina poreklom iz Bosne i Hercegovine, govorili su istoričar i filolog Vidan Bogdanović, pukovnik prof. dr. Nebojša Marić, načelnik grupe hirurških klinika VMA i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane na Katedri za hirurške nauke, Davor Salom, član Jevrejske opštine Beograd i aktivista društva Hevra kadiša, kao i Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd. Panel razgovor moderirala Dragana Stojanović iz organizacije Haver Srbija.

Dr Marić istakao je koliko je dr Papo bio važan na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

"To je biografija koju je teško prepričati. Postavio je moderne postulate hirurgije, uveo nove procedure, trudio se da svojim radom uvek promoviše mlade, da prenosi znanja koja je donosio iz inostranstva i ono što je imao prilike da vidi. Dakle, nije se bavio samo hirurškim radom. Bio je ljudina i svakome je želeo da pomogne. Njegova dela i mnoga kucajuća srca i danas su živa", kazao je dr Marić.

Dr Papo je uradio na desetine hiljada operacija, a hirurgiju srca uveo je među moderne hirurške discipline.

Istoričar Bogdanović je istakao da se Papino ime u njihovoj kući spominjalo s velikim poštovanjem zbog bliskosti koju su imali s velikim lekarom.

"Do pre nekih deset godina svi ti ljudi koji su bili deo tog vremena na neki način pali su u zaborav, ali oni sada dobijaju priznanje. Posebno me raduje što je dr Izidor Papo prošao test istorije i što je u potpunosti zaslužio da govorimo o njemu", kazao je Bogdanović.

Koliko je Papo bio dobar lekar još pre rata svedoči činjenica da je bio zaposlen u sarajevskoj bolnici u trenutku kada su za jugoslovenske Jevreje već uvođena ograničenja prava na obrazovanje i zapošljavanje, podsetio je Bogdanović.

Papo je postao značajan lekar Narodnooslobodilačke borbe kao deo hirurške ekipe štaba NOB-a.

"Dr Izidor Papo pred članovima Vrhovnog štaba i pred Josipom Brozom Titom izvodi desetine operacija", dodao je Bogdanović.

"Odlučili smo da povodom 30 godina od njegove smrti organizujemo zvaničnu posetu groblju, da mu odamo počast i da napravimo veče u kojem ćemo govoriti o njemu", kazao je Davor Salom, koji je bio jedan od inicijatora obeležavanja tridesetogodišnjice smrti dr Izidora Pape.

Salom je prikupljao kontakte i povezivao sve institucije kako bi komemoracija, film i diskusija bili na ovako visokom nivou.

"Ne želim da govorim o njemu kao hirurgu, želim da govorim o njemu kao o čoveku, posebnom čoveku, koji je doživeo jednu od najvećih tragedija (ustaše su ubile na desetine članova njegove porodice). Nakon te tragedije uzdigao se i pokrenuo se u životu i karijeri. Dr Papo je nastavio da svoj život tokom rata i posle rata posvećuje drugima, da pomaže i da spasava", kazao je Salom.

"Neverovatno je da čovek iz tako male zajednice postane načelnik na VMA i ostvari sve te karijerne uspehe", kazao je dr Aron Fuks, želeći da istakne da je Holokaust u Jugoslaviji preživelo jako malo ljudi jevrejskog porekla, svega 11.000–12.000, a da je gotovo polovina njih ubrzo nakon rata napustila naše područje.

Fuks je kazao da je Izidor Papo pokazao svoju veliku hrabrost još na studijama u Zagrebu, u nezgodno vreme kada je u ovom delu tadašnje Jugoslavije rastao ustaški pokret.

I Fuks ističe porodično prijateljstvo s dr Papom – njegov deda je bio ornitolog, što je bila strast koja ga je povezivala s Papom.

Pored govornika, mogle su se čuti i ispovesti pacijenata, a svoja sećanja odlučili su da podele i prisutni na tribini.

Organizatori ove manifestacije su organizacija Haver Srbija i Jevrejska opština Beograd.

Izidor Papo bio je posle rata jedan od najslavnijih jugoslovenskih kardiohirurga, ne zbog svog prijateljstva s Titom, ne zbog svojih zasluga u NOB-u, već zbog svojih ruku koje su izvele hiljade operacija na otvorenom srcu! Bio je jedan od prvih kardiohirurga koji se specijalizovao najpre u SSSR-u, potom u SAD-u. Proslavila ga je operacija rekonstrukcije jednjaka, koju je usavršio i tako spasao mnogo života. Ali srce, najosetljiviji i najdragoceniji organ u telu i simbol života koji hirurzi dugo u istoriji nisu smeli ni da taknu, bilo je Papina specijalnost.

Glavni hirurg JNA, akademik SANU, čovek čije je izgovoreno ime na VMA imalo i danas ima posebnu težinu, okupio je poznanike, prijatelje i građane da ga se sete na tridesetu godišnjicu njegove smrti. Prošle nedelje sećanje je obeleženo i na njegovom počivalištu na Sefardskom jevrejskom groblju u Beogradu.

(Telegraf.rs)