Našminkani ljudi u centru Beograda! Nije Noć veštica, već praznik bratskog naroda sa snažnom porukom života

Svi su večeras u Knez Mihailovoj želeli da se našminkaju i maskiraju! Kosturskim glavama i simbolima smrti prkosili su osmesi, zagrljaji i vedre boje. Šta je ovo, a nije "Halloween"?

Preporučujemo

U Beogradu je obeležen Dan mrtvih, jedan od najvažnijih praznika meksičkog naroda, trodnevni festival u kome se slavi život svih onih koji više nisu sa nama. Događaj je organizovala ambasada Meksika u Beogradu i Institut Servantes i on je okupio brojne Beograđane, Meksikance, ljubitelje meksičke kulture, španskog jezika, ali i turiste.

Koloritne maske i kostimi, tzv. katrini, nisu nikakva novotarija, već duboko ukorenjena tradicija koja kombinuje hrišćansko i drevno nasleđe starih naroda. U galeriji Instituta Servanes bio je otvoren i "Oltar mrtvih", koji se po običaju posvećuje preminulima. Ove godine oltar je bio postavljen u čast pevača Hosea Alfreda Himenesa Sandovale. Pod njegovom slikom bilo je mnogo šarenih đakonija, ali i gozba sa tradicionalnim hlebom, nalik pogači, slatkišima i drugim darovima, pa nas je ovo pomalo podsetilo i na našu tradiciju. Jedina razlika je u tome što se Meksikanci sa smrću suočavaju osmehom, bojama i maskama - katrinima.

"Ovo je jedan veoma važan dan, veoma važan praznik. To je deo našeg identiteta, Dan mrtvih, koji se slavi u Meksiku, ali, takođe, sada i u mnogim drugim delovima sveta. Upisan je u listu UNESCO kao nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva. U Meksiku je to proslava koja treba da nas podseti na nama drage ljude koji su nas napustili. Pre svega, to su članovi naše prodice, naši prijatelji, nama dragi ljudi koji su otišli. Ali za nas je to jedna proslava života, radosti, saznanja da su nam se vratili. Svaki region Meksika ima svoje specifičnosti, na primer, u zavisnosti od toga koja vrsta hrane se postavlja na oltar. Ali, generalno, podrazumeva cvet narandžaste boje, sveće, hranu i fotografije osoba kojih se sećamo", ispričala nam je Flor de Lis Vaskes, otpravnica poslova ambasade Meksika u Beogradu.

Crnu maskaru može da pokvari i neka suza. Brenda Pedras, žena koja već šest godina živi u Srbiji došla je na proslavu sa svojom porodicom i u jednom momentu borila se sa teškim emocijama. Pitali smo je - da li se baš sada nekoga seća.

"Za nas je sasvim normalno, još od detinjstva, da smo bliski sa smrću. Mislim da to prihvatimo od momenta kada nam ugine prvi ljubimac ili ako se desi da premine neko blizak, to uvek mnogo boli, ali kako to vidimo, to je deo života, i kada treba da se oprostimo od naših bliskih ljudi koji će nas čekati, to je za nas jedna forma slavlja. Ja, na primer, cele ove nedelje slavim, prisećamo se ljubimaca koji više nisu s nama, dečice, koja nas više ne prate, baka i deka... Cela ova nedelja je proslava, čuvanje sećanja i odlazimo u crkvu. Dakle, boli, čini me veoma tužnom, ali to je deo prihvatanja. I takođe, malo po malo, učim svoju decu i kada mene ne bude bilo da treba da budu srećni jer to je jedan životni krug", ispričala nam je.

Dodala je da je to veoma važna tradicija za Meksikance i da je veoma srećna što može da je podeli sa mojom porodicom i prijateljima u Beogradu, kao i da je podeli sa svetom.

"Ono što mi se mnogo dopada u Srbiji je što bismo mogli da se smatramo braćom, iako ste vi pravoslavci, a mi većinski rimokatolici, jezici su potpuno različiti, ali kultura i vrednosti su veoma slični. Dakle, za mene je ovo veoma važno i osećam zahvalnost što ste me prihvatili. Osećam se loše što još ne govorim dobro srpski jezik, ali ovo je jedno mesto koje bih preporučila celom svetu ne samo zato što smo ovde prihvaćeni mi, moja deca, to je jedno mesto gde imate sve mogućnosti da imate porodicu i da budete srećni i slobodni", dodala je Brenda,

Šminkali su se građani, ali i volonteri, koji su "probili led" i bili atrakcija, pa i inspiracija.

"Ja sam volonterka sa FPN. Ranije nisam znala za ovaj dan, kao i da se obeležava ovde kod nas, ali to je jako lepa manifestacija, običaj i tradicija. Ovde smo prikazivali i kratke filmove i organizovali koncerte. Veoma mi je drago što Meksikanci mogu da se osete ovde lepo i prihvaćeno", kazala nam je Ana.

Mnogo je smeha, prokomentarisali smo s Višnjom.

"Mnogo smeha, jako lep događaj, preporučujem ljudima da vide kako izgleda Dan mrtvih, koliko-toliko približno kao u Meksiku. Mislim da bi i oni (preminuli) želeli da budemo srećni, a ne da tugujemo celog života, tako da je ovo lep događaj, da podstakne ljude da se s osmehom sećaju na svoje drage", kazala nam je ova volonetrka.

Susreli smo i turiste iz Meksika. Kažu da su oduševljeni što su usred Beograda susreli deo Meksika i što na Dan mrtvih postoji manifestacija koja okuplja njihove sunarodnike.

"Mnogo mi se sviđa Beograd i podseća me na Meksiko. Lepo je i ljudi su fini u odnosu s nama", kazala je Daniela.

Kako su naveli organizatori, proslava Dana mrtvih, koji se obeležava od 31. oktobra do 2. novembra, nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa od 2008. godine i važi za jedno od najzanimljivijih spojeva različitih kultura. Pre-hispanske grupe, uključujući Olmeke, Asteke i Maje, razvile su verske, paganske rituale pre 3.000 godina. Na taj način, jednom godišnje obeležavan je povratak duhova voljenih osoba u zemlju živih. Nakon španske kolonizacije, ovaj ritual stopio se sa raznim elementima hrišćanske religije i vremenom je postao jedna od najvažnijih porodičnih proslava za Meksikance širom sveta.

Ukoliko ste propustili ovaj događaj, pogledajte naš video i obiđite Oltar mrtvih, koji će u Servantesu biti izložen do 8. novembra!

(Telegraf.rs)