Zašto nema lekova u beogradskim apotekama?

Svi građani kojima su lekovi potrebni i koji na njih kao osiguranici RFZO imaju pravo medikamente ne mogu da nabave zbog administracije, kao i drugih razloga koji nemaju previše veze sa medicinom i farmaceutskim tržištem

Tražili ste durofilin, proscar, tiklodiks, plilazid ili niripan ove nedelje u apotekama, ali ih nije bilo? Sve češće nestašice lekova u beogradskim apotekama posledica su nekoliko - uglavnom birokratskih - problema, za koje nije poznato kada će do kraja biti rešeni.

Preporučujemo

Prema podacima objavljenim na satu Apotekarske ustanove Beograd u ovom trenutku u prestoničkim apotekama nedostaje oko 60 vrsta lekova koji se izdaju na recept. Neki od njih imaju alternativu, neke možete kupiti u privatnim apotekama, a nekih uopšte nema na tržištu.

Probleme koji uzrokuju nestašicu lekova ugrubo možemo podeliti u one koji potiču od proizvođača i na one koji su u vezi sa prodavcima medikamenata.

- Još jednom naglašavamo da obavezu sprovođenja javnih nabavki za lekove koji se izdaju na recept imaju samo državne apoteke dok privatne apoteke, koje takođe izdaju lekove na recept po ugovoru koji su potpisale sa RFZO, nisu obveznici Zakona o javnim nabavkama, već nabavku vrše potpuno slobodno na tržistu. To znači da, u slučaju ubacivanja novih lekova na Listu lekova privatne apoteke odmah mogu da počnu slobodnu nabavku, a državne apoteke pa i AU Beograd moraju da izmene Finansijski plan, Plan javnih nabavki, oba ta dokumenta mora da usvoji Upravni odbor, pa se tek posle toga može ući u javnu nabavku.

Situacija je jasna: nestašica lekova u mnogo manjoj meri je posledica nestašice sirovina ili problema koje imaju sami proizvođači, a mnogo više birokratskih ograničenja. Kako bi suština postojanja organizacije kakva je država trebalo da bude u tome da bude na usluzi sopstvenim građanima, pravo je vreme da se i ova država zamisli nad okolnošću da joj građani u 21. veku nemaju na raspolaganu neophodne lekove.

(M. S.)