13. plata u Srbiji je prava retkost, ali ko je dobije - tri puta mu je veća nego u Hrvatskoj

Srpski Zakon o radu nije definisao šta se smatra trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima isplatiti prihod

Po rezultatima istraživanja slovačkog poslovnog portala "PayLab" za region Balkana, centralne Evrope i zemlje Baltika, najveći božićni bonusi u odnosu na bruto zaradu isplaćuju se u Mađarskoj i u proseku iznose oko 654 evra, što je 91 odsto prosečne bruto zarade.

Od 1. januara NOVA PRAVILA PENZIONISANJA: Ove uslove malo ko će moći da ispuni!

Preporučujemo

U Slovačkoj taj bonus iznosi 787 evra, odnosno 79 odsto bruto plate, dok je u Češkoj on 724 evra, ili 69 odsto njihove prosečne plate. Iza njih su zaposleni u BiH, gde taj bonus iznosi 625 evra, ili 78 odsto bruto zarade, a odmah iza njih su Finci, koji primaju prosečno 624 evra, ali je to tek dvadeset odsto bruto zarade.

U Hrvatskoj takozvana 13. plata iznosi prosečno 185 evra, a Slovenci isplaćuju u proseku bonuse od 422 evra, ili 31 odsto prosečne zarade, dok Poljaci dobijaju 262 evra, odnosno 28 odsto prosečne plate. Godišnji bonusi u Estoniji su u proseku 210 evra, Letoniji 186, Litvaniji 173 evra, i to čini petinu prosečne bruto zarade.

8 procenata zaposlenih dobija godišnji bonus

Po rezultatima istraživanja tog slovačkog poslovnog portala, u Srbiji je isplata godišnjih bonusa retka pojava, budući da ih, kako navode, dobija tek osam procenata zaposlenih i u proseku iznose 481 evro, ili 86 odsto prosečne bruto zarade, što je znatno više nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. U istraživanju se navodi da su božićni bonusi najrasprostranjeniji u Hrvatskoj – gde ih dobija do 44 odsto zaposlenih, iako njihov iznos nije tako visok.

I u Sloveniji je prisutna kompanijska praksa isplate božićnih bonusa radnicima, gde ih dobija oko trećina zaposlenih. U Bosni i Hercegovini, bez obzira na to što je po visini božićnog bonusa u vrhu u Evropi, sreću da ga dobije ima svega oko 15 odsto zaposlenih. Zaključak portala je da je isplata bonusa za božićne praznike u zemljama centralne Evrope nešto manje uobičajena.

481 evro 13. plata za one koji je dobiju

Srpski Zakon o radu nije definisao šta se smatra takozvanom trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima isplatiti prihod od kapitala ukoliko se na to obavezao, bilo ugovorom o radu, bilo nekim drugim aktom, pa se to smatra nagradom ili bonusom za dobar rad. Pre izmene Zakona o radu 2014. godine, to primanje zaposlenih imalo je karakter prihoda od kapitala i na njega se nije plaćao porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade jer se nije smatrao zaradom.

Međutim, posle izmena 2014. godine, propisano je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, ali se u zaradu računa i ono što se ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i zarada po osnovu nagrada, bonusa i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Pri tom, celokupna zarada sadrži porez i doprinose koji se na nju plaćaju.

Gazdama dati olakšice

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava da oko jedan procenat kompanija u Srbiji daje svojim zaposlenima božićne bonuse.

U mnogim evropskim državama postoje posebne pogodnosti za poslodavce koji svojim zaposlenima daju božićne bonuse i zbog toga oni i gledaju da radnike dodatno stimulišu na kraju godine. Obično se ti božićni dodaci isplaćuju početkom decembra, a kod nas se to čini na kraju godine. Koliko je to stimulativno, govori i podatak da, recimo, u Nemačkoj čak 55 odsto poslodavaca isplaćuje božićne bonuse, u Italiji 27 odsto, a kod nas svega jedan odsto.

- Možda bi bilo mnogo više poslodavaca u Srbiji koji su spremni da stimulišu radnike kada bi za ono što im daju bili oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa  -zaključuje Rajić.

- Kod nas takozvanu 13. platu u privatnom sektoru prima oko jedan procenat radnika, i to mahom onih zaposlenih kod stranih investitora i velikih i srednjih srpskih kompanija, dok ih kod malih gotovo nema. Mogu se zabeležiti eventualno kod zaposlenih u IT sektoru i sektoru usluga koje imaju izuzetne rezultate poslovanja - kaže Rajić.

Rajić skreće pažnju na to da bi možda takozvane trinaeste plate u Srbiji bilo i više ako bi se utvrdile određene zakonske olakšice na njen iznos jer bi, kako ocenjuje, tada i poslodavci bili stimulisani da zaposlenima koji im pomažu u ostvarenju dobrih rezultata daju stimulaciju u vidu nagrade ili bonusa.

(Telegraf.rs/Dnevnik.rs)