Trenutno zarađujemo najmanje 143 dinara po satu, a od 15. septembra naš rad koštaće više

Da se sindikati pitaju, minimalac bi iznosio 36.000 dinara, koliko sada "košta" minimalna potrošačka korpa

Više od 350.000 radnika koji žive od minimalca od 15. septembra zarađivaće više nego do sada. Procenat povećanja još nije poznat, ali se sindikati nadaju da će biti dvocifren. 

Nova minimalna cena rada trebalo bi da bude određena do 15. septembra, do kada bi stavove morali da usaglase država, sindikati i poslodavci. Ministri nadležni za finansije i rad Siniša Mali i Zoran Ðorđević počeli su razgovore o povećanju minimlane cene rada koja trenutno iznosi 143 dinara po satu, odnosno oko 24.000 mesečno.

Preporučujemo

Minimalac je trenutno 143, a radnici traže 170 dinara: Uskoro počinju pregovori, a koliko je realan rast plate u Srbiji?

Da se sindikati pitaju, minimalac bi iznosio 36.000 dinara, koliko sada "košta" minimalna potrošačka korpa, iako su svesni da je ta želja trenutno nerealna.

- Realno gledano, to je veliko povećanje i to ne može da se izdrži ili bi u ovom momentu bilo teško izvodljivo, ali očekujemo da u nekoj bliskoj budućnosti dođe do toga - kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

Poslodavci još ne licitiraju sa visinom minimalne zarade, ali je jasna njihova želja da povećanje cene rada prati odgovarajući ustupak države, koji se odnosi na poreze i doprinose. U dva poslednja pregovora povećanja su bila osam, odnosno 10 odsto, što govori o kvalitetnim pomacima u visini minimalne zarade u poslednjih nekoliko godina.

I predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kratko kaže da će se kretati u tom okviru i povećanje mora biti dvocifreno. - Svesni smo da je zahtev koji bi značio gotovo 50 odsto povećanja minimalne zarade, nešto što bi ova ekonomija teško mogla da podnese, ali nećemo pristati na održavanje statusa kvo - kaže lider Nezavisnosti.

Upravo su porezi i doprinosi na zarade ono što je važno poslodavcima, pa predsednik njihove Unije (UPS) Miloš Nenezić, iako ne želi da licitra sa visinom minimalca, ističe da bi poslodavci želeli da trošak povećanja cene rada podeli sa njima država, kroz ustupak u visini poreza i doprinosa.

- Gornja granica za minimalac zavisi od toga šta ćemo raditi sa porezima i doprinosima, koji se odnose na zarade uopšte, ali posebno na ono što se odnosi na minimalnu zaradu. Taj deo ne bi trebalo da bude oporezovan, jer ako je minimalna zarada kategorija koja omogućava radnicima neki minimum, onda ne bi trebalo imati još nešto što bi opterećivalo preduzeća, radnike, pa i državu - rekao je Nenezić Tanjugu.