Dosta Srba bi da vrati Dušanov zakonik zbog krađa: "Nekad su se ruke sekle za sitne lopovluke"

- Nije problem u zakonu, već je problem u primeni. To je generalni problem kod svih sudova u Srbiji - kaže advokat Vujačić

Foto: Shutterstock, Wikipedia/CrniBombarder!!!

Krađe su najčešća krivična dela u Srbiji, ne prođe ni dan, a da se ne dogodi bar jedna, a kad god se dogode, često se može čuti ili pročitati na stotine komentara ispod tekstova objavljenih na rubrikama crne hronike da je neophodno vratiti Dušanov zakonik. Naš najveći vladar Dušan Silni, nije mogao da podnese lopove i razbojnike, pa su se ruke sekle čak i za sitne krađe, međutim, zbog protoka vremena, kako kažu pravnici za Telegraf.rs ovakav zakonik se ne može vratiti u Srbiju.

Oni objašnjavaju da je naš Krivični zakonik odličan, ali da se primenjuje u najblažoj formi, odnosno, mnogi lopovi dobijaju uslovnu kaznu koja je često kraća i od minimalne zatvorske.

Dušanov zakonik, da podsetimo najvažniji je zakon srednjovekovne Srbije donet na saboru Vlastele i crkvenih velikodostojnika, na Vaznesenje Gospodnje 21. maja 1349. godine u Skoplju, a dopunjen je 31. avgusta 1354. godine u Seru. Sa dopunjenim izdanjem zakonik je sadržao 201. član.

U Dušanovom zakoniku nije postojala razlika između sitnih i teških krađa, kao danas. Svako ko bi počinio ovo delo, bio bi sakaćen, brutalno šiban, ili bi doživeo mnoga druga mučenja. 

Generalna prevencija

Naš Krivični zakonik, podseća advokat Svetozar Vujačić, propisuje kazne za krađe od 6 meseci do 5 godina u zavisnosti od težine. Problem je, kako kaže, što se to ne primenjuje u praksi, tačnije što mnogi počinioci ovog dela dobijaju sulovnu kaznu od 5,6 meseci.

- Mi se ne možemo vratiti na Dušanov zakonik zbog protoka vremena. Civilizacija je učinila svoje po svim pitanjima, pa i po zakonima, tako da bi to bio rigidan posao. Dušanov zakonik je predviđao da ko ukrade da mu se odseče ruka. Sami znate da to ne bi držalo vodu sada.

- Moje iskustvo kao advokata krivičara 38 godina je takvo da je naš Krivični zakonik i sada i ranije odličan. U čemu je problem? Problem je što se on ne primenjuje u praksi. Zašto? To treba da se pitaju sudije. Ako zakon kaže da će se učinilac teške krađe kazniti sa 6 meseci do 5 godina zatvora, a sud mu dao uslovno 5 meseci, što je manje od minimuma, onda sam vam sve rekao. Kada bi bio kažnjen zatvorom, ne bi mu palo na pamet da tako nešto ponovo uradi. Ovako, kada on dobije 5,6,7 meseci uslovno, to nije nikakva kazna. Dakle, nije problem u zakonu, već je problem u primeni. To je generalni problem kod svih sudova u Srbiji - kaže Vujačić.

Na pitanje da li bismo imali dovoljno mesta u zatvorima za sve lopove, kaže da mesta ima, a i da bi se našao način da se nađe.

- Dao bi se uslovni otpust nekome ko je već u zatvoru, jer se dobro vladao, prevaspitan je. Našao bi se način. To pod jedan, a pod dva - to bi bila generalna prevencija, jer teško bi se ko odlučio da počini krađu ako zna da će ići 5 godina u zatvor. Ali, ako on zna da će on dobiti uslov, i još uzme dobrog advokata, a ima mojih kolega koji garantuju uslovne kazne, onda je normalno da će on to uraditi i rizikovati. Izvršiće tešku krađu, ukrašće 20.000 do 30.000 evra, i biti na uslovnoj 4,5,6 meseci.

- Odgovor je tu, a ne u promeni zakona. Naš zakon propisuje kaznu od 6 meseci do 5 godina zatvora u zavisnosti od težine krađe, vrednosti pribavljene protivpravne imovinske koriste, od načina izvršenja, da li je počinilac ranije osuđivan ili nije. Uzimaju se svi i subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela. Problem dakle nije Zakon već njegova primena a primena je što se primenjuje u najblažoj formi - objašnjava Vujačić.

Primena zakona u najblažoj formi

Njegov kolega Radiša Roskić dodaje da se i za sitne krađe sklapaju oportuniteti, odnosno, zaključuju sporazumi o odlaganju krivičnog gonjena i o priznanju krivičnog dela.

- I prema mišljenju teorije, i prema mišljenju prakse, broj imovinskih krivičnih dela među kojima je najčešće krivično delo krađe, jedini mogući lek za njihovo sprečavanje je materijalizacija društva i podizanje društvenog standarda. Stopa kriminala uvek je direktno srazmerna nivou društvenog razvoja. Što je nivo društvenog razvoja niži broj krivičnih dela, pa i imovinskih krivičnih dela je veći - kaže Roskić.

Prema njegovim rečima, za ova dela treba treba izricati kazne koje su bliže maksimumu. 

-  U praksi imamo slučajeve da se za sitna dela krađe sklapaju i oportuniteti odnosno zaključuju sporazumi o odlaganju krivičnog gonjena i o priznanju krivičnog dela. Uglavnom su uslovne osude kod počinilaca koji prvi put izvršavaju tu vrstu krivičnog dela. Ali, da znate, ima to društvenog smisla. Za državu je skuplje da vodi složen krivični postupak, koji najčešće sadrži i veštačenje, nego sklopiti sporazum o priznanju krivičnog dela. U svakom slučaju, kada su u pitanju ozbiljnija krivična dela valjalo bi pooštriti kaznenu politiku - mišljenja je Roskić.

Šta još kaže Dušanov zakonik

Po Dušanovom zakoniku, nije kažnjavan samo lopov.

Recimo, član 134 propisivao je da ako se u selu nađe lopov ili razbojnik, to selo mora da se raspe, a razbojnik da se obesi strmoglavice, lopov da se oslepi a gospodar sela da se dovede caru da plati sve što je učinio lopov i razbojnik jer svoje seljane nije uspeo da zaštiti od krađe i razbojništva.

Član 135. išao je i dalje od odgovornosti gospodara sela. Prema tom članu, kažnjavani su i kneževi i starešine sela, upravitelji, predstojnici, čak i čelnici koji su u selima i katunima upravljali, ukoliko su pružali utočište krivcima ili pomagali u bekstvu.

Prema članu 136, upravitelji su morali da izveste svoje gospodare, a ako bi oni zažmurili na ono što im je rečeno, onda je i za njih sledila ista kazna kao za lopova i razbojnika.  

Video: Sramni potezi! Na meti kradljivaca kutije za pomoć deci kojoj je novac potreban za lečenje

(Telegraf.rs)