Iskaz Galića, optuženog za nesreću u kojoj je poginuo Stefan: Zažmurio sam, osetio udarac i nastavio da vozim

Iskaz optuženog Lazara Galića pročitan je na današnjem ročištu

Foto ilustracija: Shutterstock, Foto: Facebook/Ofk Gol

Danas je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu održano četvrto ročište u okviru suđenja Lazaru Galiću povodom optužbi da je 18. jula na Karaburmi na pešačkom prelazu automobilom udario dvoje dece od pet i devet godina, a zatim pobegao sa lica mesta. Desetogodišnji Stefan B. je, zbog zadobijenih povreda, nakon nesreće preminuo.

Na današnjem ročištu iskaz je davao predsednik komisije veštaka, Boris Antić.

Pre samog davanja iskaza veštaka, avokat odbrane je zatražio da pretres bude odložen kako bi se komisija veštaka u svom dopunskom nalazu izjasnila o navodima okrivljenog, kako bi, kada budu imali kompletnu sliku angažovali stručnog savetnika.

Kako se sud izjasnio, odbrana je trebalo da dovede sudskog saradnika na današnje saslušanje. Istaknuto je da je nalaz komisije veštaka kompletan, te da se zahtev odbrane odbija.

Veštak je dao nalaz u septembru 2021. godine u vezi sa saobraćajnom nesrećom i istakao je da u međuvremenu nisu dobili nove elemente koji bi uticali na ekspertizu, tako da ostaju pri mišljenju koje su prvobitno dali. Na pitanje sudije u vezi sa okolnostima koje se tiču vidljivosti i toga koji su dokazi na osnovu kojih je utvrđivana vidljivost, saobraćajni veštak je rekao da postoji više elemenata.

- Prvi je lokacija, vreme i datum nastanka nezgode, koji su daleko objektivniji od izjava svedoka i takođe je u obzir uzet i video snimak okolnosti pre nezgode. Drugo je zapisnik o uviđaju koji je zabeležio i vremenske uslove u vreme nezgode. Zapisnik o uviđaju je relevantna isprava u kojoj su fiksirani elementi nezgode. Treći su iskazi svedoka, ali su oni subjektivniji u odnosu na ostale dokaze, koji su relevantniji i objektivniji.

Sud je tražio pojašnjenje gde na pešačkom prelazu je došlo do nesreće i zbog čega nije bilo moguće utvrditi ga.

- Kada je reč o utvrđivanju brzine mesta sudara, potrebni su nepokretni tragovi i promene na njima. Primera radi, ako postoji trag kočenja koji u jednom momentu skreće, ima zatamnjenje ili prekid, to je mesto na kom je došlo do sudara. Mi nismo imali te tragove, imali smo tragove u vidu snimka koji ukazuje na to kuda su se kretali pešaci pre nesreće. Zbog toga smo došli do zaključka da se nesreća desila na pešačkom prelazu - objasnio je Antić.

On je dodao da su pešaci stupili približno na sredinu pešačkog prelaza, neznatno ka desnoj ivici prelaza.

Veštaku je potom pročitan deo iskaza optuženog Lazara Galića, u kom je opisao da je čovek odjednom stupio na kolovoz, deset metara ispred njega, da je on zažmurio i skrenuo na trotoar, kada je osetio tup udarac. Uprkos tome što je osetio tup udarac, on je nastavio da vozi.

Čuvši iskaz, veštak je naveo da je komisija sprovela uporednu analizu mogućnosti kretanja pešaka i na osnovu toga je određeno mesto sudara u blizini sredine kolovoza.

- Pre toga nije moguće bilo odrediti da li je on sišao na trotoar pre ili posle pešačkog prelaza, tako što bi "citroen" levim bokom bio u blizini sredine kolovoza. Nepoznato je da li je okrivljeni na trotoar skrenuo pre ili posle pešačkog prelaza. Ukoliko je hteo da skrene na trotoar pre pešačkog prelaza, kako je rekao, to ne bi bilo moguće, jer su neposredno do pešačkog bila parkirana tri vozila. Pri takvom manevru, očekuju se tragovi na ivičnjaku, a to nije fiksirano tokom uviđaja.

Veštak je istakao da je komisija u vremensko-prostornoj analizi izračunala brzinu kretanja pešaka od 4,6 km na čas, što je normalan hod, dok se automobil kretao brzinom od najmanje 53 km na sat. Samim tim, automobil bi morao da se nalazi na 40,3 metara od mesta sudara.

- Ako je on bio na 10 metara, brzina pešaka bi morala da bude 18 km na sat, što ne odgovara uzrastu pešaka i to bi moralo da bude trčanje.

Galić je u svom iskazu istakao da ne može tačno da utvrdi u kom delu pravougaonika na drugom delu pešačkog prelaza, koji je obeležio kao mesto na kom je došlo do kontakta, objašnjavajući da je u tom momentu zažmurio.

- Imajući u vidu okolnosti, bili smo stava da je brzina automobila bila najmanje 50 kilometara na sat. Na osnovu nje smo računali koliko bi automobil odbio pešaka. Stefan je odbačen u dužini od 34 metra, na poziciju obeleženu kao automobilsko stajalište - rekao je veštaki objasnio da Galićev iskaz "u svakom slučaju odstupa od analiza dostupnih dokaza.

Na pitanje sudije da objasni brzinu kretanja automobila od 53 km na sat, kao i kojom metodom su došli do nje, veštak je istakao da ta brzina odgovara zaustavnoj pozicij dečaka Stefana i Luke Balića. To odgovara i kretanju pešaka normalnom brzinom.

- Stefan je bio odbačen u dužini od 36. metara na poziciju obeleženog stajališta.Kada smo došli do rezultata ponovo smo uradili analize i one su pokazale isto.

Upitan za to da li odbačeni ostaci koji su pronađeni na kolovozu, a koji su pripadali vozilu, mogu da ukažu na tačno mesto sudara, Antić ističe da su oni zatečeni posle sudara i da su mogli da budu nošeni.

- Situacija je nekarakteristična jer su udarena tri pešaka. Ti tragovi mogu da ukažu na putanju. Njihov položaj odgovara mesu sudara koje smo opredelili. Od mesta sudara do pozicije na kojoj su zatečeni tragovistakla, auto bi put u dužini od 9,7 metara, a pri brzini od 53 kilometra na sat prešao za 0,7 sekundi. To je praktično trepraj oka.

Na pitanje advokata odbrane Žarka Jeknića da li je brzina kretanja pešaka u vezi sa odbačajem, veštak odgovara potvrdno.

- Luka je udaren ćoškom vozila i odbačen je ulevo. Kod stefana je odbačaj povezan sa njegovom brzinom. Imamo udarac tri pešaka, možda je tokom sudara došlo do njihovog međusobnog kontakta. Analiza udarca tri pešaka ne može da se analizira.

Na dodatno pitanje da li bi pešaci, ukoliko je tačno ono što je naveo ota dečaka, da je video automobil na oko 100 metara udaljenosti, imali vremena da pređu pešački prelaz da su zakoračili istog momenta, veštak odgovara da bi to bilo moguće.

- Pri brzini od 53 km na sat, put od 100 metara se pređe za 6,8 sekundi. Pešaci bi za to vreme prešli put od 8,7 metara, a širina kolovoza je sedam metara.

Sudija je naložio da se radi dopunsko veštačenje, a naredno saslušanje je zakazano za 11. marta u 10 sati , kada će ponovo davati iskaz veštak, Boris Antić.

Odbrana je tražila ukidaje pritvora za Galića, ali je sudija to odbio.

Galićev advokat je 2. decembra uložio žalbu protiv produženja pritvora, ali je pritvor 10. januara produžen.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu optužnim predlogom od suda je zatražilo da ga osudi na jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora zbog krivičnih dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći, kao i meru Zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od pet godina.

Nije bilo rasvete

Podsetimo, na prošlom ročištu, na kom su svedočili očevici nesreće, zaposlena u prodavnici, ispred koje se dogodila nesreća, Vesna Simić, istakla je da nije bilo rasvete u momentu nesreće.

- Kritičnog dana, kada je došlo do nesreće, izašla sam iz prodavnice, i ni ulična, ni naša rasveta nisu bile upaljene. Mi smo svetla na prodavnici upalili tek nakon nesreće. Ispred same prodavnice na trotoaru nije bilo parkiranih vozila, ali je moguće da je bilo malo niže. Da precizira, nije bilo vozila ispred radnje koja je u visini pešačkog prelaza - rekla je Vesna Simić.

Na pitanje branioca da li je videla telo dečaka i na kom rastojanju je on bio u odnosu na prodavnicu, potvrdila je da je videla telo i da se ono nalazilo dijagonalno od prodavnice, ispred kioska, na samom kolovozu.

Video: Delije skandirale za pregaženo dete sa Karaburme: Severom odjekivalo Stefan Balić

Otac malog Stefana opisao sve

Na ročištu održanom 22. novembra, svedočio je otac poginulog Stefana Mihailo Balić, čija je priča, u najmanju ruku, bila potresna.

- Deca su bila pola koraka iza mene, nismo još došli do druge polovine pešačkog prelaza, bili smo blizu sredine kolovoza kada je došlo do udarca. Nakon mog udarca video sam da mi nema dece. Na više od 10 metara udaljenosti video sam da nešto leži sklupčano, pretpostavio sam da je to neko od moje dece, dozivao sam ih. Stefan je ležao malo iza oznake za autobusko stajalište, krkljao je. Pošto sam doktor medicine, pretpostavio sam da je u pitanju prelom baze lobanje. Zenice su bile raširene, što u našem poslu nije dobar znak. Ustima sam mu vadio krv iz usta i nosa, kako se ne bi ugušio - rekao je tada Mihailo.

Galić je na počeku suđenja krajem septembra kratko izjavio da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret, dok se u julu na saslušanju pred tužiocem branio ćutanjem.

Više puta je bio osuđivan, i to dva puta zbog izvršenja saobraćajnih dela.

Tereti se da je 18. jula oko 20.15 upravljajući putničkim vozilom u Ulici Marijane Gregoran izazvao saobraćajnu nezgodu tako što je vozilom udario i oborio tri pešaka, koji su kolovoz ulice prelazili na obeleženom pešačkom prelazu, a zatim je napustio lice mesta, ostavljajući bez pomoći lica čije je povrede prouzrokovao.

U nezgodi su deca Stefan B. (9) i Luka B. (5) koja su prelazila ulicu u pratnji oca zadobila teške telesne povrede, a devetogodišnji dečak je od povreda preminuo u bolnici 22. jula.

Video: Bol i taj grč Stefanovog deke ja dok sam živa neću da zaboravim

(Telegraf.rs)