Zločin koji je zaledio Srbiju: Petar je ubio Sofiju bez trunke kajanja, ovako su pisale novine te 1925. godine

Na današnji dan, pre tačno jednog veka izrečena je presuda Petru Ačanskom iz Kule, čoveku koji je brutalno ubio svoju suprugu Sofiju Gajić. Ovaj slučaj pokazuje dokle je sve čovek sposoban da ide kada ga razjeda ljubomora, alkoholizam i paranoja.

Tadašnje suđenje pratili su novinari koji su Ačanskog opisali kao "psihopatološku pojavu i strastvenog alkoholičara", nekada vrlo imućnog, koji je naposletku ostao bez ičega. Pre nego što je donesena presuda, poslednje njegove stvari prodate su na licitaciji. Njegovo mentalno stanje pogoršavalo se godinama. Pod sopstvenim mislima o tome kako ga žena vara, dobijao je "fiks ideje" koje su ga na kraju dovele do samog ponora.

Preporučujemo

Iz zarobljeništva u kandže ljubomore i opsesije

Po povratku iz ruskog zarobljeništva 1918. godine, Petar Ačanski upoznao je udovicu Sofiju Gajić sa kojom se nedugo potom i oženio. Ubrzo nakon njihovog venčanja Ačanski dobija posao žandarma, što je zahtevalo da se seli iz mesta u mesto - u Bogojevo, zatim u Kamenicu, a kasnije i u Makedoniju. Kako su tadašnji mediji naveli, već nakon prvog premeštaja je čuo da ga žena vara, ali je odlučio da, po povratku, nju direktno upita o čemu  se radi.

Prilikom njihovog razgovora, Sofija uspeva da ubedi Ačanskog da proda "poslednjih pet i po jutara zemlje", što je bilo svo nasleđe koje je on tada posedovao, kako bi kupili kafanu u Kuli. Ačanski je, vođen slepom ljubavlju, pristao na sve i za svoje imanje dobio je, tada vrtoglavih, 350.000 dinara koje je iskoristio kako bi njoj ispunio želju.

Međutim, Sofija je uporno odbijala da živi sa njim te je pokušao i da se razvede, ali na nagovor njenog brata odustao je od parnice. Tada je, kako se navodi, sve krenulo nizbrdo.

"Do tada je njegova žena stanovala u Molu i kada ju je Ačanski pitao da ide sa njim u Kulu ona nije htela; docnije je i ona tamo došla, ali ne kod muža nego kod neke njene strine. Posle ovoga Ačanski je protiv Sofije započeo brakorazvodnu parnicu, ali na intervenciju Sofijinog brata prekinuo je parnicu i ponovo otpočeo sa Sofijom da živi. Radnja je, kako optuženi kaže, išla odlično i zarađivao je dosta novca, ali ga opet nikako nije imao jer ga je Sofija uzimala, i, kako on priča, davala svojim draganama", pisao je list "Zastava" te 1925. godine, nakon što je okončano suđenje.

Sofijino ponašanje, ili barem njegova percepcija toga, pokrenula je spiralu paranoje u njegovom umu.

"Čovek koga je dugo vremena razdirala strašna sumnja da ga žena, koju je ludo voleo, vara", počinje zapis iz tadašnjih novina "Zastava". Ačanski je uporno tvrdio da mu je sve uzela - imanje, novac, dostojanstvo i to mu je bio izgovor za to što je počinio monstruozan čin - ubistvo voljene osobe.

Kobnog dana, 12. decembra 1924. godine, Sofija je Petru Ačanskom saopštila da ga ostavlja kako bi se udala za drugog čoveka. Ta njena izjava, praćena sa navodnim izbacivanjem iz kuće, Ačanskog je dovela do pucanja.

"Ačanski je dva, tri puta molio da dođe da s njim živi; ova ga je uvek odbijala. Kada mu je 12. decembra 1924. godine rekla da hoće da se za drugog uda, terajući ga napolje, Ačanski je izvadio revolver i sa četiri metka u prsi ubio Sofiju, zatim stavio revolver u džep i izašao iz kuće. Na vratima ga je zapitala Sofijina strina: 'Ju, šta uradi?', a on joj je odgovorio mirno: 'To je zaslužila, idem sa žandarmima'", pisao je list.

Suđenje za ubistvo bez trunke kajanja

Na optuženičkoj klupi, Ačanski je, kako je opisano, delovao iscrpljeno, gotovo beživotno. On je "mučno, bez znakova kakvog uzbuđenja, saslušao je svršetak rasprave i svoju osudu". Državni tužilac, kako je napisano "gospodin doktor" Jovan Lemajić je "u dužem lepom govoru" izneo snažne argumente.

- Ačanski, i pored potištenog stanja, ipak je kriv za namerno ubistvo svoje žene - izjavio je tužilac zahtevajući najstrožu kaznu.

Svi svedoci su saslušani, uključujući i Sofijinu strinu, koja je videla ubistvo. Odbrana, koju je predvodio Milan Sekulić, tražila je blažu kaznu pozivajući se na mentalno stanje optuženog.

Predsednik Senata Vojislav Gomirac izrekao je presudu koja nije zadovoljila nijednu stranu - 12 godina tamnice.

Godinama kasnije, jedno pitanje

Sto godina kasnije, slučaj Petra Ačanskog može se tumačiti na više načina, kao posledica psihičkih problema, alkoholizma, kao i posesivnosti, ali i priča o ženi koja je životom platila kartu za izlazak iz njegovog života.

U vreme kada je muška čast često imala veću težinu od ženskog života, Sofijino ubistvo bilo je tretirano kao porodična tragedija, a ne femicid. Danas bi se ovakav zločin drugačije gledao, kao ubistvo žene iz mržnje, kontrole i ljubomorne želje da bude jedini u njenom životu.

Petar Ačanski je osuđen, ali pitanje ostaje: Da li je pravda zaista zadovoljena, i ako jeste, za koga?

Bez pisane dozvole Telegraf.rs nije dozvoljena upotreba, kopiranje, prezentovanje i/ili preuzimanje dela ili čitavog teksta.

(Telegraf.rs)