"Upucao me s 3 metka, ispao mu šaržer, tad sam vikao da se beži": Ispovest preživelog u masakru kod Mladenovca

Jovica Stevanović u masakru koji je počinio Uroš Blažić kod Mladenovca ranjen je sa tri metka, od kojih ga je jedan učinio invalidom, a svoju tešku priču prvi put je ispričao javno i otkrio stravične detalje tog kobnog 4. maja, 2023. godine.

Njegovo svedočenje potresno osvetljava trenutke užasa, borbu za život i posledice koje je doživotno poneo sa sobom.

Preporučujemo

- Ja sam građevinski majstor, gledao sam taj dan neke poslove. Zet me je pitao da napravimo kapiju, približavao se Đurđevdan, da posle ne bi imali obaveze. Došli smo da postavimo kapiju, ja ga nisam video jer sam postavljao šarkice. Kako sam ustao, osetio sam kao da me je udarilo 500 vati struje, mislio sam da sam zakačio kabal. Nisam imao predstavu da neko puca.

Jovica opisuje trenutak kada se zločin dogodio.

- Pucao je u gazdu, ispalio šaržer, video sam da puca u gazdu. U jednom momentu šaržer mu je ispao, ja sam povikao "Mićo, beži!", ali Uroš je uzeo drugi šaržer, opalio je i stigao ga je metak. Onda se okrenuo ka meni, ispucao mi je drugi metak u pluća i jedan u nogu. U plućima me je ošamutilo, ali nogu nisam osetio jer su se oduzele.

U nastavku svedočenja govori o onome što je usledilo.

- Šefov brat je izašao na vrata i sručio je metke u njega. Video sam to, zaneo se i pao. Samo je nestao. Meni je glava bila savijena, video sam samo trup.

U pomoć su im, priča, pritekli meštani.

- Naišao je jedan mladić, ubacio nas u karavan i krenuli smo za Mladenovac. Usput smo sreli Hitnu pomoć, oni su nas preuzeli i krenuli smo za Beograd. Do Beograda sam bio svestan, a kada su me primili, tu sam izgubio svest.

Tri metka ostavila su trajne posledice.

- Tri metka sam primio, zbog onog u kičmi ostao sam invalid. Povadili su sve, funkcionišem. Ruke i gornji deo su dobro, ali noge ništa.

Stevanović dodaje da nikada ranije nije imao problem sa Blažićem.

- Urošu je vikendica na 600 metara od mene, nikada nismo imali nešto. Uvek smo se javljali jedan drugome. Znam i da je uložio žalbu. Meni je svejedno koliko god da ga osude, ja sam kivan na oca što ga je tako vaspitao.

Na suđenju je bio samo jednom.

- Mnogo sam bio potresen i nisam mogao da izdržim.

Kaže da nije znao šta se dešava dok nije bilo kasno.

- Čuo sam pucnje, mislio sam da je opalio rafal kod prodavnice, nisam znao da je pucao u decu u parku. Pitao sam se samo zašto? Nikada se nisam zamerao ni sa kim od njih. Sa gazdom je imao neke neraščišćene račune, to je rekao na sudu.

Na pitanje da li ga je napadač prepoznao, odgovara potresno:

- Ne znam da li me je prepoznao, da sam se okrenuo pitao bih ga: "Šta ti je, šta želiš?" Pitanje je i sa mojom decom šta će biti kad ga vide. Ja nisam na njega kivan, sad kad bi ga pustili ja ne znam da li bih mogao da dignem ruku na njega.

(Telegraf.rs/Kurir.rs)