Dača bi danas završavao školu: Prazne kuće meštanima Velike Ivanče stalni su podsetnik na masovno ubistvo
Masakr u Velikoj Ivanči dogodio se pre 12 godina, ali napuštene kuće i prazna mesta na proslavama i dalje podsećaju komšije i prijatelje na one kojih više nema. Telegraf.rs posetio je Veliku Ivanču i razgovarao sa meštanima koji su želeli da ostanu anonimni, ali su istakli da žive nedaleko od kuće Ljubiše Bogdanovića koji je počinio masovno ubistvo, a da su se sa ubijenima družili.
- Sa svima smo bili jako prisni, družili smo se. Sa Ljubišinim sinom Banetom sam bio jako dobar, mi smo generacija, bili smo kao braća. Svi smo odrastali i radili zajedno. Ovo je mala sredina, svi smo uvek bili tu da pomažemo jedni drugima. Morali smo da nastavimo sa životom, ali mnogo nam fale i teško je svaki dan kad prođemo pored njihovih kuća. Sa svima smo bili jako prisni, bili smo složni i za veselja i za sahrane. Naročito smo bili bliski sa Despotovićima. Dača je bio divno dete, sada bi već završavao osnovnu školu... - kaže za Telegraf.rs jedan meštanin Velike Ivanče.
Preporučujemo
Uhapšen bivši inspektor policije u Beogradu: Radio na slučaju ubistva Jelene Marjanović
"Samo kuka i doziva brata" Muškarac koji je sa ćerkom poginuo na Milošu Velikom došao iz Nemačke
Kako ističe, sa Ljubišom Bogdanovićem i njegovim sinom svi su bili u dobrim odnosima i "niko osim samog Ljubiše ne zna zašto je ubio 13 ljudi".
- Svi su bili dobri ljudi, nikome se nisu zamerili. Pravimo ćerki veridbu, svi bi oni bili pozvani da su živi. Fale nam i kada su proslave. Šta mu bi, ja ne znam. Nikada nećemo saznati zašto je to uradio. Ljubišu sam video par dana pre nego što je počinio masovno ubistvo, nije izgledalo kao da tako nešto može da se dogodi. Normalno smo pričali - dodaje.
Objašnjava da ni u jednoj kući nastradalih, osim kuća porodice Stekić, niko ne živi. U svaku, kaže, neko dolazi da je održava, samo kod Ješića ne dolazi niko i teško im je kada vide da je kuća tako zapuštena.
Komšije i danas, 12 godina nakon zločina, sa tugom u očima govore o izgubljenim prijateljima. Iako se njihov život u selu nastavio, prazne kuće stalni su podsetnik na masovno ubistvo koje se u selu odigralo i na ljude koje nikada više neće videti, ali ih čuvaju u sećanju.
(Telegraf.rs)