Gledao sam kako mi majku iznose u vreći: Potresna ispovest Radoslava Stekića iz Velike Ivanče

Radoslav Stekić je pre 12 godina izgubio majku u masakru u selu Velika Ivanča, a ubijena je i njegov snaja, supruga njegovog brata. Telegraf.rs posetio je Veliku Ivanču razgovarao sa Radoslavom o danu koji je zauvek promenio njegov život. Iako nije želeo da stane pred našu kameru, Radoslav Stekić je, ophrvan emocijama, govorio o 9. aprilu 2013. godine i masovnom ubistvu koje je počinio njegov brat Ljubiša Bogdanović.

- U jednoj kući mi je ubio majku, u drugoj snaju. Tog dana sam rano ujutru čuo pucanj. Gledao sam televiziju i mislio sam da snaja i sinovac bacaju petarde da poplaše lisice koje su umele da napadaju kokoške. Spremio sam se i izašao iz kuće, otišao sam u Mladenovac. Tamo sam bio kada sam čuo da je bila pucnjava. Osećao sam da nije dobro, pozvao sam brata i rekao mu da zove snaju, da joj kaže da izađe i da vidi šta se dogodilo, ali pošto nije hteo, zvao sam sinovca. Rekao mi je da mu je majka ubijena. On je spavao na spratu kuće kada ga je probudio pucanj. Ljubiša je mogao i njega da ubije - priča za Telegraf.rs Radoslav Stekić.

Preporučujemo

Odmah je, kako kaže, zvao taksi kako bi otišao kući. Ne sluteći koje su razmere zločina, rekao je taksisti da ima pare kod kuće i da će da mu plati kada stignu. Ipak, kada je došao do kuće Ljubiše Bogdanovića, nije mogao da prođe dalje do svoje kuće u kojoj je živeo sa majkom, jer je policija zatvorila put.

- Bio sam u selu oko sedam sati ujutru, dok sam čekao da me puste da se približim svojoj kući, čuo sam da neko viče: "Baci pištolj!", a onda pucanj. Bio je to momenat kada se Ljubiša ubio. Probio sam se do svoje kuće, policajci su mi vikali da ne ulazim unutra, da ne bih video telo. Završili su uviđaj tek oko 22 sata, gledao sam kako mi majku iznose u vreći. On je razvalio vrata i pucao mojoj majci u usta. Video sam Miloša Ješića, ležao je, bio je u vešu. Ljubiša ga je probudio, otvorio mu je vrata. Znam ja što je on to uradio. Sin mu se nije ženio. Mislio je: "Ako nemam ja, neće imati ni drugi" - dodaje.

Ljubiša Bogdanović bio mu je brat od tetke sa očeve strane. Bili su bliski. Kako kaže, svaki dan su išli jedni kod drugih, "znali su ko je šta imao za ručak". O masakru koji se dogodio 9. aprila 2013. godine priča očiju punih suza.

- Taj isti čovek koji je to uradio je moju majku 6. aprila vozio na groblje, jer je bio sneg, mom ocu je bila godišnjica smrti. Vratio ju je nazad, sve je bilo normalno. A tri dana kasnije ju je ubio. Nosio sam stvari na autobus, da imaju da je obuku, išao sam na prepoznavanje... Nemam kome da kažem dobro jutro, dobar dan. Ja to pamtim, nikada neću zaboraviti - priča Radoslav Stekić.

Kako kaže, najradije bi otišao iz sela, ali kuće niko neće da kupi, jer svi znaju šta se dogodilo.

- Ne mogu da odem, a ovo što imam ne znam kako da sačuvam. Svi znaju da je ovaj deo sela prazan, znaju i lopovi. Ovo su moji kupovali i gradili, kako ja sada da sačuvam? Kuću nikada nisam zaključavao pre tog 9. aprila, a od tada zaključavam. Mada više ni to nije sigurno - zaključuje Radoslav Stekić.

Već 12 godina živi kako mora, u kući u kojoj mu je ubijena majka. Drugog izbora nema. Pamti ubijene članove porodice i rođake, svaki dan prolazi pored praznih kuća u kojima je njegov brat od tetke ubio njegove komšije i mora da se nosi sa prazninom koja je prisutna duže od decenije.

(Telegraf.rs)