"Šutirao je surovo, bezobrzirno": Suđenje za brutalno ubistvo Zorana ponovo počelo, napadač se ne seća detalja

Pripremno ročište za brutalno prebijanje Zorana Nedeljkovića (61) sa smrtnim ishodom koji je preminuo 29. maja 2023. godine, a za šta je optužen Nikola Štimac, najpre je počelo održano je pre dva je u mertu 2024. godine u Prvom osnovnom sudu, da bi ove godine slučaj bio prebačen u nadležnost Višeg suda u Beogradu, ali suđenje i dalje ne ide normalnim tokom. Nakon mnogih odlaganja, ove nedelje sudski proces je ponovo počeo iz početka.

Naime, suđenje je tek dve godine nakon zločina počelo u Višem sudu u Beogradu jer je slučaj prethodno bio u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde je održano tri ročišta, od kojih je jedno bilo pripremno. Nikola Štimac se nalazi na slobodi, jer je sudija za prethodni postupak Višeg suda ocenila da ne postoje okolnosti koje ukazuju na to da će boravkom na slobodi da ometa postupke i utiče na svedoke, odnosno majku i oca.

Preporučujemo

Kako je za Telegraf.rs, posle prvog glavnog pretresa koji je održan nakon što je slučaj prebačen u nadležnost Višeg suda, Zoranova sestra Zagorka ispričala je za Telegraf.rs da je na suđenju je promenjen tužilac Dragan Danilović sa kojim, kako je istakla, "nisu imali nikakvu saradnju".

- On nije hteo da sarađuje sa nama. Slučaj je počeo da se odugovlači. Iz Prvog osnovnog tužilaštva je slučaj otišao u Više javno tužilaštvo, pa se ponovo vratio u osnovno. Zbog odugovlačenja smo odlučili da izađemo u javnost. Smatramo da tužilačka istraga nije urađena kako treba. Novi tužilac je bio korektan, a sudija Olivera Pajić je iskusna u svom poslu i deluje mi da će ona pošteno da vodi slučaj - dodaje.

Nakon brojnih odlaganja suđenja, Zoranova porodica je u septembru saznala da predsedavajuća sudija odlazi u penziju, što je značilo da suđenje ponovo počinje od nule. U postupku je dodeljen novi sudija, ali i tužilac. Prvi glavni pretres održan je 18. novembra.

Suđenju su prisustvovali Zoranova supruga, sestra i sin.

Okrivljeni Nikola Štimac rekao je pred sudom da "nije želeo da dođe do sukoba" i da se "isključivo branio, pokušavajući da zaštiti sebe i svoju porodicu". On je rekao da je pokojni Zoran Nedeljković bio "vidno pijan" i da mu to "nije bio prvi put".

- Ne sećam se detalja sukoba, zašto i koliko sam ga udarao, kao ni da li sam ga šutirao dok je bio na zemlji - rekao je Nikola Štimac, a na pitanje sudije zbog čega ima selektivno pamćenje, odgovorio je da je bio u šoku, kao i da je i dalje u šoku, te da se ne seća detalja jer mu je to "bio prvi fizički sukob u kom je učestvovao".

Štimac je optužen i da je samom sebi naneo povrede kako bi ubijenog Zorana optužio za napad, što je Štimac negirao govoreći da nije želeo sebi da nanese povrede, već je "udarao sebe iz iznenađenja, ne kako bi zavarao sud".

Njegov otac iskoristio je svoje zakonsko pravo da, kao najbliži srodnik okrivljenog, ne svedoči zbog, kako je rekao, lošeg zdravstvenog stanja.

Na suđenju je svedočio Zoranov sin Nemanja Nedeljković, koji je istakao da je suština sukoba bila kupovina kuće, koju je porodica Nikole Štimca želela, ali nije mogla da je priušti.

Na naredom suđenju, koje će biti održano 12. decembra, trebalo bi da svedoči majka optuženog Štimca, kao i Zoranove ćerke.

Zoranova sestra bliznakinja Zagorka Martinović rekla je posle suđenja nije bila predložena za svedoka, te da je prisustvovala celom toku suđenja, dodajući da joj se "slošilo dok je slušala stvari koje je izgovarao Nikola Štimac".

- Sve što je rekao je laž. Lagao je o zemljištu, pretnjama, situaciji ispred ograde, sve što je izgovorio bila je laž. Sudija Martinović je energičan i nije dozvoljavao širenje priče, već samo bitne stvari. Konačno se suđenje pokrenulo sa mrtve tačke, a nadam se da će pobediti pravo i pravda - rekla je Zagorka nakon održanog suđenja.

Ona za Telegraf.rs ističe da se sudija dobro upoznao sa predmetom, što, kako kaže, može da se zaključi po pitanjima koja je postavljao.

- Okrivljeni nije govorio istinu odgovarajući na pitanja, čak i pored snimka na kom se vidi šta se dogodilo. Ja neću biti zadovoljna nijednom kaznom jer to neće vratiti mog brata, ali se nadam da će okrivljeni dobiti zasluženu kaznu, u skladu sa zakonom i u meri koja odgovara težini učinjenog dela i posledici koju je to delo imalo. Šutirao je surovo i bezobrzirno čoveka koji je ležao na zemlji i koji se nije branio, a duplo je stariji od njega. Ako počinilac ne bude adekvatno kažnjen, naše pravosuđe će poslati sliku društvu, da možete da ubijete čoveka i za to dobijete minimalnu kaznu - kaže Zagorka.

Kako dodaje, "nada se da će sudija presuditi po pravu, ispoštovati Krivični zakonik i doneti pravu odluku".

Zoranov sin Nemanja Nedeljković kaže za Telegraf.rs da istovremeno oseća ogorčenost, nemoć i tugu, ali da mu je ipak drago što se i posle tri godine gledanja gladnokrvnog i ravnosdušnog ponašanja okrivljenog i njegove porodice, kao i njihovog izigravanja žrtve, stvari konačno pomeraju s mrtve tačke.

- Za nemili događaj sam saznao sutradan, od majke koja mi je rekla da je moj otac u teškom stanju u šok sobi Urgentnog centra i da se lekari bore za njegov život. Nisam prisustvovao suđenju, ali sam nakon izjave okrivljenog pozvan da i ja, kao svedok, dam iskaz o celoj situaciji. Još jednom napominjem da je provokacija došla jedino i isključivo sa njihove strane, kada su bespravno odgradili deo dvorišta koji se u trenutku kupoprodaje nalazio u sastavu naše kuće. Moj otac tada nije reagovao. Kasnije, kada ih je slučajno video kako dolaze iz kupovine, otišao je da porazgovara sa njima kao čovek. Međutim, bio je brutalno i surovo prebijen - priča Nemanja.

Kako ističe, naknadno je saznao da je postojala još jedna provokacija, neposredno pre kupovine kuće, kada su pravnik i geometar porodice Nedeljković premeravali okućnicu.

- Nikola Štimac je tada izašao i nastupio agresivno i bahato, rekavši im da je to njihovo i da oni hoće da kupe kuću. Svestan sam da pravo i pravda nije isto. Koliko kod da kazne počinioca, ništa mi neće vratiti oca, ali isto tako neću da dozvolim da taj čovek slobodno hoda, kao da se ništa dogodilo nije - ističe nemanja.

"Proveo je 34 dana boreći se za dah"

Za Telegraf.rs su, ovim povodom, govorile su i Zoranova supruga i ćerka. Njegova supruga Mirjana Nedeljković kaže da je svaki odlazak u sud podsećanje na dan kada im je život stao.

- Moj suprug je pretučen tako brutalno da je 34 dana proveo boreći se za dah, a mi smo se 34 dana nadali čudu koje nismo dočekali. Zato nam je važno da svaka činjenica i svaki dokaz budu saslušani. Na prvom mestu snimak koji govori mnogo, sve povrede, sve okolnosti. To je jedini glas koji moj suprug i danas ima. Zato nas je zabolelo kada sud nije dozvolio prisustvo našeg stručnog savetnika, čoveka koji je jedini mogao stručno da objasni razmere povreda koje su mog supruga koštale života - kaže Mirjana.

Ističe da je porodici jedino preostalo da se nada da će "sud da pogleda istinu ravno u oči", onako kako je Zoranova porodica morala da je gleda u bolnici i kapeli.

- Kao porodica, nastavićemo da se borimo dostojanstveno i verujemo da pravda mora da bude jednaka za sve. Iako ona ne može da vrati mog supruga, može da dokaže da jedan život ipak nešto vredi - dodala je.

Zoranova ćerka Tijana Nedeljković kaže za Telegraf.rs da je gubitak Zorana ostavio prazninu u životima porodice koju ništa ne može da popuni.

- On nije bio samo otac, već i čovek koji je svojim životom pokazivao šta znači biti pošten, dobronameran i spreman da pomogne svima oko sebe bez očekivanja i interesa. Njegova dobrota nije bila uslovljena, već prirodna. Uvek je pomagao ljudima, čak i onima koje nikada ranije nije sreo, pružajući im podršku, savete, pa i materijalnu pomoć kada je trebalo. Kada je moj otac te večeri završio u bolnici, priljučen na respirator i u borbi za život, ja sam bila uz njega svaki dan. Svakodnevno sam se raspitivala za njegovo stanje i molila lekare i osoblje da mi dozvole da budem kraj njega, da mu pružim podršku i ljubav dok se borio za život - priča Tijana.

Ona ističe da je to iskustvo bilo izuzetno teško, ali je želela da mu pruži sve što je mogla i da mu bude podrška do poslednjeg trenutka. 

- Moj otac je bio stub naše porodice. Njegova pažnja i briga za nas nisu prestajali ni kada smo odrasli. Bio je tu da nas podrži, zaštiti i učini naš život lakšim. I danas, dok vodim njegov posao, svakodnevno od ljudi čujem koliko im je pomogao i koliko su ga poštovali i voleli. To su dokazi njegovog karatkera i čovekoljublja. Dve i po godine čekamo da se istina čuje, da pravda bude zadovoljena i da se jasno pokaže šta se stvarno dogodilo. Sudski proces je težak i dug, ali naš cilj nije osveta, naš cilj je istina i pravda. Želimo da se utvrde činjenice, da se poštuje život mog oca i da njegova dobrota i poštenje budu prepoznati. Samo to može donekle da ublaži bol koju osećamo i dati nam snagu da nastavimo dalje - zaključuje.

Kamere snimile napad

Podsetimo, pojavio se snimak sa nadzorne kamere koji je zabeležio napad na Zorana u Ulici Milana Rakića na Zvezdari. Prema onome što se vidi na snimku, napad se kobne večeri između 19.30 i 20.30 sati, a vidi se i momenat kada okrivljeni Nikola pokušava sebi da nanese povrede, kako bi ispalo da je i Zoran njega napao.

Kako se vidi na snimku, okrivljeni Nikola oko 19.37 sati došao je automobilom i parkirao se u dvorištu, a potom ušao u kuću. Deset minuta kasnije, njegovi majka i otac došli su iz kupovine. Majka je stvari iz gepeka unela u kuću.

Samo dva minuta kasnije, došao je Zoran i razgovarao sa okrivljenim Nikolom i njegovim roditeljima. On sje stajao na trotoaru ispred zatvorene kapije i desnom rukom pokazivao u pravcu dvorišta. Gledajući snimak, nije primetno da se Zoran tokom razgovora ponašao agresivno, što je u suprotnosti sa izjavama okrivljenog Štimca i njegove majke, koji su rekli da je Zoran "bio u vidno alkoholisanom stanju", ušao u njihovo dvorište bez poziva, vređao ih, psovao i pretio.

Nadzorna kamera zabležila je i trenutak napada u 20.02 sati, kada je Štimac otvorio kapiju i uneo se u lice Zoranu, zbog čega je on pokušao da ga odgurne desnom rukom, ali se okrivljeni izmakao, uhvatio ga je za ruku, udario u lice, a potom oborio na zemlju i počeo da ga šutira u predelu glave. Automobili na ulici su usporavali, ali niko nije izašao da pomogne Zoranu koji je ležao na zemlji.

Kako se Zoran nije pomerao, okrivljeni ga je gurao nogom, ali Zoran nije davao znake da je u svesnom stanju. Sumnja se da je Zorana udarao i otac okrivljenog, s obzirom na to da se njegovo telo pomeralo u momentima kada ga okrivljeni Štimac nije šutirao, ali to, barem na osnovu snimka, ne može da se tvrdi sa stoprocentnom sigurnošću, s obzirom na to da je živa ograda zaklanjala pogled. Na snimku se vidi i žena, najverovatnije majka okrivljenog, koja kruži oko nepomičnog Zorana. Ipak, s druge strane, Štimac i njegova majka tvrdili su ranije da njegov otac nije bio prisutan tokom napada.

Uprkos onome što su kamere pokazale, Štiamc i njegova majka izjavili su da se Zoran Nikoli unosio u lice i počeo da ga davi, a da ga je potom udario pesnicom u glavu, ističući da je okrivljeni Štimac priložio medicinsku dokumentaciju u povredama. On je rekao da je, koliko se seća, "samo jednom udario Zorana u predelu lica, i to otvorenom šakom" i tvrdio da je "siguran da ga nije udario nogom u glavu". Takođe je rekao da se uplašio za svoju i bezbednost svojih roditelja, žene i deteta "jer je Zoran ispod leve ruke držao torbicu koju je naizmenično izvlačio i vraćao, pa je pomislio da je unutra pištolj".

Udarao sam sebe

Kamera je zabeležila i momenat u kom okrivljeni spomenutu torbicu baca preko ulice, ali se onda vraća po nju i unosi je u dvorište. Sve vreme prisutni su njegovi roditelji.

Zoranove noge se posle nekoliko minuta pomeraju, ali on i dalje leži na zemlji. Za to vreme, okrivljeni cepa ubruse i baca iz na njega, a potom odlazi u dvorište, staje pored oca i počinje sam sebe da udara pesnicom u glavu. Te povrede je prijavio i rekao da mu ih je naneo Zoran. Za to vreme, majka okrivljenog stoji na ulici, naslonjena na betonsku ogradu dvorišta, držeći se za glavu.

Zoran je, oko 20.13 sati sam ustao i bez ičije pomoći ustao i izašao iz dvorišta, krvavih ruku i zatvorenih očiju. Teturao se ulicom, naslanjajući se na automobile koji su u tom momentu formirali kolonu vozila, verovatno tražeći pomoć. Kako je ona izostala, nastavlja da se kreće u pravcu Ulice Mite Ružića, kada nestaje iz polja koje kamera snima.

Izjava okrivljenog i u tom slučaju je bila u kontrastu sa snimkom kamere. Njegova majka i on rekli su da je Zoran ustao i otišao na ulicu, gde je "nastavio da nasrće na ljude, istrčava pred automobile u pokretu, penje se na vozila, skače i lupa".

Snimak sa nadzorne kamere svakako će, kao deo dokaznog materijala, biti pregledan i analiziran u sudu, a konačnu odluku o tome ko se nalazi na snimku i ko je udarao Zorana dok je nepomičan ležao na zemlji doneće upravo sud.

(Telegraf.rs)