Detalj na putu gde je poginula Ana Radović sve vreme krije veliku istinu: Svima promaklo, moglo je da je spase

N. L.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto-kolaž: Telegraf.rs, RINA/Privatna Arhiva

Teška saobraćajna nesreća koja se dogodila u nedelju, 23. novembra 2025. godine, kod Međuvršja, u kojoj su izgubili živote Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) potresla je čitavu javnost.

U Jutarnjem programu na Prva TV, jutros je gostovao Boris Antić, prosefor Soabraćajnog fakulteta u Beogradu i objasnioda li je tragedija mogla biti sprečena.

- Da, video sam u medijima da je potvrđeno da je došlo do smrti tzv. zadesnog karaktera, odnosno da su oni nastradali na licu mesta.

- U principu u saobraću se najčešće strada od od trenutnog pada brzine, odnosno od promene brzine. Njima je brzina praktično u trenutku udara sigurno bila namanje 60 ili 70 kilometara na sat. I ta brzina kojom su se tela kretala, jednostavno u jednom kratkom vremenskom intervalu bila zaustavljena, došlo je do nagle promene koju naši organi ne mogu da izdrže. Ljudi greše kada misle da se u saobraćaju strada kad se polome kosti ili nastane neka vidljiva rana, to je greška, čovek može da bude mrtav i da strada ako ima povredu nekog unutrašnjeg organa bez ožiljaka, a da čovek više nije živ.

- Kada se doogodi jedna saobraćajna nesreća sa ovakvim psoledicama, na lice mesta izlazi javni tužilac koji vodi istragu, angažuje sve moguće resurse da se prikupe dokazi. Tu je ekipa saobraćajne policije, koja prikuplja sve dokaze, pa sudsno-medicnsko veštačenje, evntaulno mašinsko veštačenje i kada se zaokruži sve to, šalje se na ekspertizu.

Za sam kraj, profesor Antić je skrenuo pažnju na jedan detalj i otkrio kako je tragedija mogla biti sprečena.

- Postoji nešto što mi zovemo alati koji služe da put, koji jedan od faktora bezbednosti saobraćaja mora da bude analiziran da da bude takav da čak iako se dogodi nezgoda, posledice budu blaže. Ukoliko postoji nešto nbezbedno uz put, bilo da je to drvo ili bilo šta drugo, savremen tehnike kažu ili skloni to u potpunosti, ili ga nekako zaštiti, kao što je ovde bio slučaj. Ovde je postojala ograda, ali iz fotografija se vidi da ona nije vršila svoju funkciju. Bila je deformisana i izuzetno niske visine u odnosu na visinu koju je morala da ima. Ja mislim da ukoliko je ova ograda bila dobra da ispuni svoju funkciju da ne bi ovako ozbiljne posledice bile - rekao je profesor Antić.

(Telegraf.rs)