"Otišla si, ali tvoje prisustvo je glasnije nego ikad": Najtužnije reči koje su ostale za Anom Radović

Jeziva nesreća odnela je živote Ane Radović (20) i Aleksandra Masalušića, ali je ostavila i neobrisivu prazninu u srcima njihovih najbližih. Posle tri dana potrage, njihova tela pronađena su u bočno zaglavljenom "audiju" u kanalu pored puta kod jezera Međuvršje, a prijatelji i porodica opraštaju se od njih potresnim objavama na društvenim mrežama.

Emilija Anđić je na društvenoj mreži TikTok podelila srceparajući snimak posvećen Ani i napisala joj oproštajno pismo u njemu.

Preporučujemo

- Moja Ana, iza sebe si ostavila toliko dobrote i ljubavi ali i prazninu koju niko neće popuniti. Svaki dan proveden sa tobom me je nešto naučio. Toliko si puna života i ljubavi. Retko pozitivna i sposobna osoba. Od početka si mi u životu i tako će biti i do kraja. Koliko god bilo teško, čim pogledam sliku tebe, lakše mi je, ne vidim to što ti se desilo već vidim Moju Anu. Anu koja je bila uz mene u svakom bitnom trenutku. Najbolju drugaricu od detinjstva. Svaki put kad pomislim na prijateljstvo i ljubav, ti si tu. Postojiš. Tako će i uvek biti. Sećanja se ne mogu obrisati i znam da ćes me voditi kroz život. Na meni je da nastavim život za tebe. Kroz sve nas ćes živeti i proći sve sto je trebalo. Ovo kačim i pišem jer bi to htela. I želim da svi vide koliko si velika osoba. Reči ne mogu opisati ljubav koju si davala i ostavila iza sebe. Otišla si, ali tvoje prisustvo je toliko glasno. Svuda te vidim, osećam. Gde god da pogledam tu si. Jedino što me raduje je što ću do kraja života nositi ljubav prema tebi i lepa sećanja. Znam da si sad na boljem mestu i da si dobila večni mir. Na nama je da te održimo na ovom svetu. Voli te tvoj pookie - napisala je Emilija.

Još jedna Anina drugarica postavila je oproštajno pismo na društvene mreže u kojem, kako je navela, ne može da se pomiri sa činjenicom da nje više nema.

- Luco, teško mi je da prihvatim da te nema i mislim da nikada neću uspeti. Toliko si bila svoja, posebna i totalno blesava, da mi se na momente čini kao da ćeš se samo pojaviti, nasmejati i reći nešto skroz blesavo. Nisi otišla iz mog života. Samo si na mestu gde te ne mogu videti, ali te osećam - ne kao sećanje, nego kao deo sebe koji je ostao zauvek. Znaš, stalno razmišljam o tome kako smo se razišle, ali kad te se setim, ta uspomena nikad nije gorka. Ti si bila dom u velikom delu života. I iako nismo stigle da popravimo stvari, u meni više nema ljutnje, ni gorčine - samo tiha zahvalnost što smo se uopšte srele. Nadam se da to osećaš, gde god da si - piše u objavi.

Njena objava pokazala je onu pravu istinu u međuljudskim odnosima, a to je da praštanje često dođe tek onda kada je kasno, ali upravo zato ostaje u nama zauvek.

- I sad vidim - to naše ćutanje nikad nije poništilo ono što smo bile. Ma koliko da smo se udaljile, nikad nisam osetila da si stvarno otišla iz mog života. Ti si mi i dalje jedna od najznačajnijih ljudi koje sam imala. Najviše bih volela da si to čula od mene dok si mogla. Nedostaje mi da ti kažem sve što sam čuvala u sebi. Nedostaje mi čak i ono naše ćutanje koje je imalo težinu. Ali najviše mi nedostaje to što sam mislila da ćemo uvek imati vreme da popravimo stvari. Ipak nismo imale. I zato ti sada govorim bar ovako - bila si mi važnija više nego što sam znala da priznam. I znaš, kad danas pomislim na tebe, prvo mi se javi onaj osećaj kao kad ti neko toplom rukom lagano pritisne srce, ne da boli, nego da te podseti da si volela. Ti si ostavila trag koji nije grub, nije težak, nego baš onaj mekani, nežni trag koji čovek nosi ceo život. I hvala ti za sve te tihe osmehe i uspomene koje sada nosim duboko u srcu. Hvala ti što si postojala u mom životu baš onakva kakva jesi i što si baš ti bila moj prijatelj i oslonac sve ove godine. I dalje si tu i živiš, samo kroz nas i svim malim stvarima koje nas podsete na tebe. Nisi ni bila svesna koliko si voljena i ostaćeš zauvek. Tvoja lucka - piše u objavi.

Prijatelji su se oprostili i od tragično nastradalog Aleksandra Masalušića. Oni su, ubrzo nakon dojave da je telo njihovog prijatelja pronađeno u kanalu nekadašnje spomen česme palim borcima u Drugom svetskom ratu, okupili na licu mesta i zapalili sveće za dva prerano ugašena života.

Aleksandrova prijateljica takođe je objavila video snimak sa njihovim zajedničkim slikama i oprostila se od njega.

- Počivaj u miru dobri moj... Dobri moj Sale... Falićeš nam svaki minut, svaki tren. Počivaj u miru, volimo te - napisala je ona.

Povodom njegove pogibje oglasio se i Pavle Bihali, koji je za medije izjavio da je, svako ko ga je poznavao, znap pravu istinu o njemu.

- Moj prijatelj Aleksandar ili Sale, kako smo ga zvali, bio je takav da žalim ljude koji ga nisu lično poznavali. U životu su propustili veliku priliku da u jednom čoveku pronađu objedinjenu hrabrost, snagu, odanost, bratsku ljubav, neustrašivost i neverovatno čistu, gotovo dečiju dušu. Neću mu biti advokat, jer Saletu to nije potrebno. Svako ko ga je poznavao, zna pravu istinu, a to je sve ovo što sam naveo. Ne sudite i neće vam biti suđeno. Poslednji pozdrav mom i našem bratu po srcu, Saletu. Voli te Paki. Bol je neizreciv i neopisiv - izjavio je Pavle Bihali.

Potraga tri dana, auto u kanalu

Prve informacije govorile su o tome da je automobil u kom se nalaze dve osobe sleteo u jezero Međuvršje kod Čačka juče oko 12.30 sati. Međutim, ceo slučaj je bio obavijen misterijom jer je do uveče trajala potraga kako na obali tako u vodi. Za automobilom su tragali vatrogasci-spasioci, ali i ronioci žandarmerije.

U kasnim poslepodnevnim satima pristigla je informacija o tome da je 23. novembra prijavljen nestanak devojke sa Zlatibora i otvorena je sumnja da su u jezero sleteli ona i njen prijatelj. Policija je započela sa analizom baznih stanica u okolini, kako bi bilo utvrđeno da li je neka od njih uhvatila signal telefona devojke.

Tokom večeri objavljeno je da je devojka koja je nestala dvadesetjednogodišnja Ana Radović, koja je poslednji telefonski kontakt imala sa bratom, u momentu kada se nalazila u okolini Čačka, a kasnije joj se telefon ugasio i više nije bila dostupna.

Poziv se, kako je rekao njen otac Miloš, dogodio u 18.45 sati i to je bio poslednji put da se neko od njoj bliskih ljudi čuo sa njom. Bila je dostupna još 13-14 sati, a onda je postala nedostupna. Njen otac je juče rekao da smatra da je "verovatnoća da je doživela saobraćajnu nesreću mala" jer mu je rečeno da na dan njenog nestanka policiji nije prijavljena nijedna saobraćajna nesreća.

Ipak, saobraćajna nesreća je upravo ono što se dogodilo i što je Anu koštalo života.

Vozilo je pronađeno u ranim jutarnjim časovima 26. novembra u kanalu pored puta, gde je, nakon sletanja, ostalo bočno zaglavljeno. Bio je to automobil u kom je Ana Radović poslednji put viđena. Pronašli su ga meštani, koji su odmah alarmirali policiju i Hitnu pomoć. Nisu znali da li u automobilu ima ljudi.

U automobilu su, tokom uviđaja, pronađena dva tela - muškarac i devojka. Na lice mesta pristigla je dizalica kako bi automobil bio izvučen sa mesta na kom je završio nakon izletanja sa puta. Kako se ispostavilo, "audi" koji je sleteo sa puta, a u kom su pronađena tela, gotovo tri dana je stajao u kanalu pokraj puta u blizini jezera Međuvršje.

Kada je automobil izvučen iz kanala, videlo se da je njegov prednji deo potpuno smrskan i da su se aktivirali vazdušni jastuci. Automobil je, prema poslednjim informacijama, vozio prijatelj Aninog brata, a razlog sletanja sa puta i upadanja u kanal biće otkriven veštačenjem. Dva tela pronađena u vozilu poslata su na obdukciju. Spasioci su, kako bi mogli da dođu do tela koja su se nalazila u automobilu, morali da seku lim vozila.

Istina njihove smrti 

Iako se polemisalo o tome da je Ana Radović neko vreme nakon udesa bila živa i da je sa svog telefona uputila dva SOS poziva, prvi rezultati istrage pokazali su da je preminula odmah.

Rezultati obdukcije nastradalih putnika u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Čačka, Ane Radović i Aleksandra Masalušića, pokazali su da je smrt kod oboje nastupila momentalno. Iako su nalazi obdukcije poznati, rezultati toksikoloških analiza još uvek nisu stigli, a očekuje se da će stići u narednom periodu.

Sudski veštak dr. Ljubiša Božićje konstatovao je višestruke prelome kostiju na telima nesrećnih ljudi, što ukazuje da su poginuli na licu mesta prilikom silovitog udara o ozidani deo nekadašnje spomen česme, a automobil u kom su se nalazili odbio se i skliznuo u kanal postavši u potpunosti nevidljiv za prolazeće automobile. Aleksandar Masalušić je imao vidne i teške povrede glave, uključujući smrskano lice.

Izvor Telegrafa koji je upućen u slučaj i iza kog je bogato iskustvo, tvrdi da je zbog nepristupačnosti terena, "audi smrti" mogao da zapazi samo vozač kamiona. Kako se automobil nalazio na nepristupačnom mestu, njega ljudi koji su tim putnim pravcem prolazili, nikako nisu mogli da ugledaju. Eventualno je neki vozač kamiona, zbog visine vozila kojim upravlja, mogao da vidi vozilo u kanalu pored puta.

Na mestu nesreće, prema rečima svedoka, nije bilo tragova kočenja. Sumnja se da je Aleksandar Masalušić izgubio kontrolu nad automobilom, udario u zid i da je tada vozilo bočno upalo u betonski spust.

Takođe, sumnja se da je brzina vozila bila neprilagođena jer su od mesta Prijanovac, gde je uhvaćen signal Aninog telefona, do mesta nesreće stigli za 11 minuta, iako je inače za prelazak te deonice potrebno gotovo duplo više vremena, dok prvi rezultati istrage jasno potvrđuju prebrzu vožnju i neprilagođenu brzinu uslovima na putu kao glavni uzrok ove strašne tragedije. Sumnja se da je Aleksandar Masalušić vozio "audi" znatno većom brzinom od dozvoljene, zbog čega je izgubio kontrolu nad vozilom. Automobil je, krećući se velikom brzinom, praktično "ispravio krivinu".

Otac nestale devojke Miloš Radović je, nakon što je izvučen automobil i tela dvoje poginulih, sa dubokom teskobom u glasu, potvrdio je da je Ana tog dana krenula iz porodičnog doma na Zlatiboru ka Beogradu, gde je studirala, s namerom da plati ispite.

"Moja Ana je bila divno dete. Studirala je Pravni fakultet... Porodici je rekla da ima prevoz sa Zlatibora. Ne znam da li ga je poznavala od ranije, ja njega nikada nisam video," ispričao je neutešni otac i dodao tada da "želi da zna ko je čovek koji je vozio".

Poginuli bio Stojketov telohranitelj

Aleksandar Masalušić bio je pripadnik ličnog obezbeđenja Nebojše Stojkovića Stojketa, saznaje Telegraf.rs.

Prema saznanjima Telegrafa, Masalušić je ranjen kada je pokušano ubistvo Stojketa. Uprkos tome, njegovo ime do sada nije se pojavljivalo u medijima i o njemu se malo zna.

Iako je, prema prvim informacijama, rečeno da je Aleksandar Masalušić iz Tutina, on je rodom iz Priboja, sa prebivalištam u Beogradu. Razlog toga da se misli da je iz Tutina bile su registarske oznake "audija" kojim je sleteo sa puta.

Navodno je ranije imao niz saobraćajnih prekršaja, zbog čega mu je bila oduzimana vozačka dozvola na nekoliko meseci, a više puta je pred prekršajnim sudovima pravosnažno osuđivan zbog prekoračenja brzine, vožnje za vreme zabrane upravljanja vozilom, vožnje pod dejstvom narkotika.

Aleksandar Masalušić je imao pun dosije saobraćajnih prekršaja zbog čega mu je čak bila i oduzeta vozačka dozvola na nekoliko meseci. On je više puta pravosnažno osuđivan pred prekršajnim sudovima u Valjevu, Prijepolju i Požegi zbog prekoračenje brzine, vožnje za vreme zabrane, zatim jednom pod dejstvom narkotika...

Prema kasnije dospelim informacijama, on je ranjen 21. decembra 2023. godine u pucnjavi u Železniku, gde je pogođen u oružanom obračunu sa četvoricom muškaraca.

Osumnjičeni se terete da su tog 21. decembra 2023. godine planirali da ubiju Masalušića ispred jednog auto-otpada na Obrenovačkom putu u Železniku. U Višem sudu u Beogradu je u toku sudski postupak za ranjavanje Aleksandra, a optužnica je podignuta protiv trojice okrivljenih dok se i dalje traga za četvrtim.

Kada je spomenutog 21. decembra 2023. zaustavio automobil, na njega je, kako se sumnja, pucao nepoznati napadač koji je bio u automobilu marke "audi" tamne boje. On je ispalio jedan metak i pogodio ga u levo rame. Napadač je potom pobegao vozilom dok je ranjeni Aleksandar Masalušić sam automobilom otišao u Urgentni centar. On se sam odvezao u Urgentni centar.

Prema pisanju medija, on je prilikom napada preskočio haubu svog automobila i sakrio se, a napadači su pobegli. Tada se dodavalo i da je ranjeni muškarac poznat policiji odranije za različita krivična dela, a za neka od njih je i osuđivan.

SOS poziv

Kada je u pitanju SOS poziv, njega je najverovatnije uputilo samo vozilo, s obirom na to da novi modeli automobila imaju tu opciju, a kako je saopšteno iz Doma zdravlja Čačak, čija je hitna služba izašla na teren, prvi alarm stigao je preko broja 194, ali je poziv primljen putem govornog automata i to na engleskom jeziku.

"Poziv je bio tehnički ne baš jasnog sadržaja, a što je najvažnije, nije sadržao tačnu lokaciju gde bi ekipa Hitne pomoći odmah mogla da postupi i izađe na teren" navedeno je u saopštenju.

Kako su podsetili, za prijem poziva prvog reda hitnosti, ključno je da dispečer zna lokaciju pacijenta. Ekipa Hitne pomoći je odmah krenula na teren tek kada su policijske i vatrogasno-spasilačke ekipe pronašle automobil sa telima i kada je Doma zdravlja dobila tačnu lokaciju nesreće.

Igor Jurić o jezivoj nesreći

Igor Jurić je izjavio saučešće porodici i istakao da ovakve tragedije ukazuju na to da je život vrlo prolazan, ali da je, sa druge strane, važno da iz ove tragedije nešto naučimo.

- Mislim da nam je Ana poručila da je svest oko ovakvog načina alarmiranja veoma važna. Nismo se dovoljno bavili time, nismo znali gde ti pozivi odlaze i mislim da nam je Ana po pitanju ovog sistema obaveštavanja takođe otvorila oči. Mi ćemo se ovim problemom baviti u narednom periodu, gledaćemo kako da se unapredi taj sistem i ta mogućnost hitnog obaveštavanja. Mislim da je Ana sada drugoj deci i ljudima omogućila da im se pomogne kada se nađu u sličnoj situaciji, kada je već pomoć za to omogućena - istakao je Igor Jurić.

Oglasilo se tužilaštvo

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku saopšteno je da je dežurni tužilac bio na uviđaju na licu mesta i konstatovao da je za volanom bio muškarac, dok je devojka sedela na mestu suvozača. Izvršeno je, kako je navedeno sečenje automobila kako bi se izvršio pregled unutrašnjosti. U vozilu su potom pronađena tela dve preminule osobe - na mestu vozača bio je Aleksandar Masalušić, a na mestu suvozača Ana Radović.

Tužilaštvo je utvrdilo da je 23. novembra prijavljen nestanak Ane Radović, a dan kasnije i Aleksandra Masalušića.

Sahranjeni dan za danom

Zlatibor i cela Srbija oprostili su se od Ane Radović koja je u petak 28. novembra u 13 sati sahranjena na groblju na Zlatiboru, dok je opelo kod porodične kuće održano u 12 sati.

U čitulji koju su objavili ožalošćeni majka, otac i brat navodi se: "Obaveštavamo rodbinu, prijatelje i komšije da je naša draga Radović Ana nesrećnim slučajem preminula dana 23. novembra 2025."

Aleksandar Masalušić sahranjen je dan kasnije 29. novembra na groblju u Priboju.

(Telegraf.rs)