Raste broj žrtava trgovine ljudima, svaka druga žrtva dete! Opasnost najčešće vreba iz neposrednog okruženja

Broj prijava sumnje na trgovinu ljudima u Srbiji raste, najčešće žrtve su žene i deca, a poslednjih godina raste i broj prijava na sumnju trgovine stranim državljanima, odnosno radnicima koji rade u Srbiji, izjavio je danas rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima Miroslav Jovanović.

On je na predavanju novinarima, koje je organizovalo Regulatorno telo za elektronske medije u cilju sprovođenja Akcionog plana Ministarstva unutrašnjih poslova koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima rekao da su početkom 2000-ih godina, kada je trgovina ljudima kao krivično delo uneta u naš krivični zakon, na osnovu tadašnjih iskustava žrtve trgovine ljudima bile strane državljanke, devojke, koje su ovde dovođene iz Moldavije, Ukrajine, oduzimani su im pasoši, bile su zatvarane, vezivane i na taj način kontrolisane.

Preporučujemo

"Međutim, danas nemamo takvu situaciju. Kada pričamo o žrtvama trgovine, vrlo često to mogu da budu ljudi koji se potpuno slobodno kreću, koji žive čak u svojim kućama, koji i dalje žive sa svojim porodicama, a koji imaju obavezu prema 'trafikantima' da rade nešto što je duboko protivno njihovim sopstvenim interesima i uverenjima i što ih dehumanizuje", rekao je on.

Naveo je da je među brojnim zabludama i ta ko su zapravo "trafikeri", ljudi koji sprovode trgovinu ljudima.Prema njegovim rečima, iskustvo centra u kojem radi pokazuje zapravo da opasnost ne vreba toliko od nepoznatih ljudi, koliko, nažalost, vreba iz okruženja i to neposrednog.

"Statistika koju smo radili pokazuje da je nepoznata osoba trafiker u samo 13 odsto slučajeva. U najvećem broju slučajeva to su osobe koje su poznate žrtvi - prijatelji, poznanici. Ovo je statistika kada pričamo o opštoj populaciji, a kada pričamo o deci ona je još dramatičnija zato što, kada su deca u pitanju, u najvećem broju slučajeva trafikeri su zapravo roditelji ili bliski srodnici", rekao je on.

Dodao je da roditelji, gotovo uvek kada su deca eksploatisana, imaju neku negativnu ulogu. Naveo je da kod nas vlada još jedna zabluda, a to je da se trgovina ljudima dešava negde daleko, u Africi, Aziji, u nekim nerazvijenim zemljama ili možda čak na Zapadu, tamo gde je stopa kriminala u nekim velikim gradovima ogromna.

"Zapravo nije tako. Trgovina ljudima se dešava i te kako i u Srbiji. Poslednjih pet godina mi svake godine dobijamo sve veći broj prijava sumnje na trgovinu ljudima i svake godine identifikujemo sve veći broj žrtava. Tako smo 2017. godine imali 127 sumnji, a ove godine imamo već više od 200 sumnji i verovatno ćemo imati duplo veći broj sumnji u odnosu na pre pet godina. Broj žrtava takođe raste, tako da smo 2021. imali 46, onda 62, pa 66, pa 72, videćemo koliki će taj broj biti na kraju ove godine, ali definitivno je u porastu", istakao je Jovanović.

Kao specifično za našu zemlju je naveo da je procenat dece među žrtvama izuzetno veliki jer je skoro svaka druga žrtva koja se identifikuje - dete.

"Na međunarodnom nivou, prema organizaciji Save the Children, procenjuje se da su otprilike 30 odsto žrtava deca. Kod nas je oko 50 odsto i mislim da mora mnogo više da se radi sa decom bez roditeljskog staranja, decom u domovima, u hraniteljskim porodicama. Visok je i procenat žena, pa je prošle godine među žrtvama trgovine ljudima bilo 69 odsto žena.

Kada je reč o oblicima eksploatacije, naveo je da je najučestalija seksualna eksploatacija, zatim radna eksploatacija, otuda slučajevi prosjačenja, a ima i prinuda na vršenje krivičnih dela. Jovanović je naveo da je u porastu i broj prijava sumnji na trgovinu ljudima gde su žrtve strani državljani, što je povezano sa sve većim brojem radnika koji legalno dolaze u Srbiju da rade.

"Ilegalne migracije su prilično zaustavljene, ali sada imamo legalne migracije kada u našu zemlju dolazi veliki broj stranaca da ovde rade i ostanu. Procenjuje se da trenutno oko 100.000 stranih državljana živi i radi u Srbiji. Taj broj stalno raste i neuporedivo je veći u odnosu na neke druge zemlje u regionu kao što su recimo Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora ili Albanija", rekao je on.

Dodao je da najviše radnika dolazi iz Nepala, Indije, Bangladeša, Filipina da ne znaju srpski jezik pa ni engleski i da kada se pogleda statistika vidi se da broj prijava sumnji na strane radnike kao žrtve trgovine ljudima u Srbiji raste.

"Mi smo recimo 2023. godine imali 20 prijava sumnji na trgovinu ljudima gde su žrtve bile strani državljani. Prošle godine su bile 64 prijave, ove godine već imamo više od 150 prijava", naveo je on.

Kao još jedan trend istakao je porast zloupotrebe onlajn i informacionih tehnologija u svrhu trgovine ljudima. Jovanović je ukazao da je u našem Krivičnom zakoniku, trgovina ljudima klasifikovana kao zločin protiv čovečnosti i to zato što ona ima devastirajuće posledice po žrtve. Trajno menja njihov život, njihov način funkcionisanja i dehumanizuje ih na različite načine.

Naveo je da je urađen Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine lјudima i zaštiti žrtava i da se usvajanje ovog zakona očekuje sledeće godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)