Četiri godine od smrti Mateja Periša za kojim je mesecima tragala cela Srbija: Njegov otac napisao samo ovo

Četiri godine prošlo je od smrti Mateja Periša iz Splita, koji je poginuo 31. decembra 2021. godine, sat vremena nakon ponoći, kada je izašao iz kluba, a njegovi drugovi nisu mogli da ga pronađu. Potraga za njim trajala je sve do 18. maja 2022. godine, kada je njegovo telo izvučeno iz Dunava na Adi Huji.

Njegov otac je na najteži datum u svom životu na svom fejsbuk profilu simbolično objavio pesmu Olivera Dragojevića "Kad mi dođeš ti", a jedino što je uz tu pesmu ostavio je crveno srce. 

Preporučujemo

Na njegovu objavu nizali su se komentari sećanja na Mateja, kao i oni koji govore o tome koliko je 31. decembar zbog Matejeve smrti težak dan. Oni su Nenadu dali do znanja da je Matej i četiri godine kasnije u njihovim mislima i molitvama.

Nenad Periš je i prethodnih godina imao slična oglašavanja na društvenim mrežama na godišnjicu smrti svog sina. Tako je 2024. godine takođe objavio pesmu Olivera Dragojevića "Trag u beskraju", uz datum pronalaska tela svog sina.

- Svaki dan je novi dan, hodam napred, postoje trenuci koji su teži, emotivniji... Bogu hvala Matej je nađen, sahranjen. Znam gde je moj sin, ali sto je važno znam da ćemo se sresti i to je jedina istina. Kao roditelju teško mi je bilo da prihvatim činjenicu da se mom sinu nešto teško, rekao bih grozno, dogodilo. Kako je vreme prolazilo, tako sam i ja osećao i bio svestan ishoda. Molio sam Boga da ga nađem. Danas znam gde je Matej i znam da ćemo se ponovo sresti - rekao je Nenad Periš pre godinu dana za Telegraf.rs.

I u godinama nakon smrti sina nastavio je da dobija poruke od ljudi koje ne poznaje, kao i od onih koje je upoznao dok je tražio sina. Sete ga se, kaže zahvaljuje svima i ne zaboravlja sve ljude iz cele bivše Jugoslavije koji su pratili tu njegovu strepnju i bili uz njega i njegovu porodicu.

- Pronasli smo našeg Mateja i sahranili ga. Teški su to životni osećaji. Iskreno za tu muku nijedan čovek nije rođen. Ta bol menja sve, čak i prošlost, a kamoli sadašnjost i budućnost. Ali istinu čovek mora prihvatiti, ništa ne možeš promeniti. Moraš promeniti sebe, svoj pogled, svoj stav. Moraš izrasti iz te ljudske muke i znati jedinu istinu da se između života i istine u večnosti nalazi smrt - rekao je Periš.

Svog sina Nenad je poslednji put čuo 30. decembra pre četiri godine.

- Zvao me je sa granice Hrvatske i Srbije. Nazvao me je zbog COVID testa, za koji sam mu rekao da je negativan. Nakon toga smo komunicirali porukama. Bio sam zadovoljan što mi je sin dobro i što je sa svojim prijateljima, iako je u meni, unutra bilo straha. Protivio sam se njegovom odlasku u Beograd. Nešto sam, kao otac, osećao. Rekao sam mu da bolje da slavi Novu godinu negde bliže. Ipak, otišao je s prijateljima i dogodilo se to što niko nije želeo - ispričao je Periš.

Podsetimo, Matej periš snimljen je sigurnosnim kamerama Beton hale nakon izlaska iz kluba Gotik, trči ka Karađorđevoj ulici. Međutim, on nema kontakt sa ljudima pored kojih prolazi. Pitanje "Gde Matej želi da ode" do danas je bez odgovora. Tu misteriju nije mogao da otkrije ni taksista koga je Periš pokušao da zaustavi, jer ga je odbio za vožnju.

- Oni su svi bili zajedno. Drugovi mog sina su mi rekli da je Matej u jednom trenutku platio flašu pića i nestao. Mislili su da je otišao kako bi sa nekim razgovarao. Da je nešto pošlo po zlu shvatili su tek kada su krenuli kući i videli na čiviluku njegovu jaknu. I dalje ne znam gde je Matej želeo da ode - ispričao je za Telegraf.rs Nenad Periš i dodao da je Matej pokušao da pozove drugaricu Maju, ali mu se ona nije javljala na telefon.

Nelogično kretanje i trčanje mladića, zaustavljanje taksija, pa ulazak u vodu kod kafića "Savanova", kao i signal mobilnog telefona, samo su neki od detalja zbog kojih je njegov nestanak i odluka da izađe sam iz kluba prava misterija. Poslednji put ga je kamera snimila kako ulazi u vodu kod kafića "Savanova", a njegov telefon lociran je u blizini Velikog ratnog ostrva, na ušću Save i Dunava. Kako smo tada pisali, bazne stanice locirale su signal mobilnog telefona prvo kod "Savanove", a tek kasnije i kod Velikog ratnog ostrva.

(Telegraf.rs)