Maloletnički zatvor u Valjevu: Samo 11 osuđenika, najviše zbog teških krivičnih dela sa nasiljem

U Kazneno popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu trenutno kaznu maloletničkog zatvora izdržava 11 osuđenika, od kojih je samo jedan mlađi od 18 godina.

lz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za Tanjug preciziraju da se u ovaj zavod upućuju lica koja imaju izrečene kazne maloletničkog zatvora, a koja imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji viših sudova u Republici Srbiji, kao i ona lica koja su prvi put osuđena na kaznu zatvora, a u momentu upućivanja nisu starija od 23 godine.

Preporučujemo

U najvećem broju reč je o počiniocima teških krivičnih dela sa elementima nasilja, napominju iz Uprave.

Na kaznu maloletničkog zatvora mahom se osuđuju stariji maloletnici - između 16 i 18 godina, ali i mlađa punoletna lica, između 18 i 21 godine, koja su krivična dela izvršila dok su bila maloletna.

Krivična dela zbog kojih im se izriče ova najteža sankcija za maloletnike uglavnom su krivična dela sa elementima nasilja i takvih je oko 55 odsto, dok je onih koji su osuđeni za krivična dela protiv polnih sloboda 27 odsto, a od ostalih 18 odsto čine druga krivična dela.

Statistika pokazuje da je 2021. godine najviše bilo osuđenih na maloletnički zatvor, čak njih 20, nakon čega se trend blago smanjuje, pa je tokom 2022. godine na maloletnički zatvor osuđeno 16 lica, 2023. godine 17 lica, a u toku 2024. godine njih 14.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stevanović je na konferenciji “Teorija i praksa u savremenom pravosuđu: Izazovi i rešenja” rekla da, iako većina ljudi misli da je porasla stopa maloletničkog kriminaliteta, to nije tačno, stanje se, kako je naglasila nije promenilo, već se smanjuje broj dece u Srbiji.

Ona je, međutim, ukazala da se promenila struktura maloletničkog kriminaliteta i to ocenila kao zabrinjavajuće, jer je sve više krivičnih dela sa elementima nasilja.

I dalje je ipak najveća stopa krvičnih dela protiv imovine, napomenula je Stevanović.

Dodala je da nije dobro ni to što trenutno ne postoji krivično delo koje maloletnici nisu izvršili, osim onih u vezi sa privredom i ratnim zločinima.

Iz Uprave navode da kada mladi čovek dođe na izdržavanje kazne, akcenat se više stavlja na popravni momenat nego na kazneni i najpre se ispituju sve njegove potrebe, kako bi se kreirao plan tretmana koji će omogućiti unapređenje ličnosti na socijalnom, intelektualnom, duhovnom, emocionalnom i fizičkom polju.

Zavod pored toga pruža mogućnost školovanja i dodatnog stručnog obrazovanja, mogućnost unapređenja ličnosti kroz psihoterapeutske programe i psihološko savetodavni rad i razvoj svojih potencijala kroz radna angažovanja, sportske i kulturne sekcije.Kada je reč o obrazovanju, osuđeni mogu da završe osnovnu školu i dalje školovanje.

Ukoliko osuđeno lice koje se nalazi u zatvorenom odeljenju želi da studira, ispiti se organizuju u zavodu, dok osuđenik sam ide na polaganje ispita ukoliko je u poluotvorenom ili otvorenom odeljenju.

Iz Uprave navode da maloletnici često koriste tu šansu u pogledu obrazovanja i kasnije stručnog obrazovanja, te zavod organizuje obuke za varioce, stolare, kuvare, konobare, kao i obuku za rad na PVC i alu stolariji.Podsećaju da su od 2021. godine na nivou svih zavoda uvedeni specijalizovani programi i to: Opšti kognitivno-bihevijoralni program, Program za počinioce nasilnih krivičnih dela, Program za počinioce nasilja u porodici, Program za tretman osuđenika zavisnih od alkohola i Program za grupni rad sa zavisnicima od droga.Cilj tih programa je, kako navode, razvijanje veština razmišljanja, kontrola emocija, poboljšanje veština komunikacije, rešavanje konflikata i kontrola besa, mapiranje krivičnog dela, prevencija recidiva, razvoj životnih veština i planiranje života posle izdržane kazne.

Osim toga, od 2006. godine uvedeni su psihoteraputski programi, kao i dodatni savetodavno-terapeutski programi (razvoj socijalnih veština, kontrola besa, alkoloholizam, prevencija suicida i samopovređivanja, prevencija HIV-a i drugih polno prenosivih bolesti.

Više od 1.000 osuđenika do sada je prošlo bar jedan od tih programa, napominju iz Uprave.Takođe navide da zavod blisko sarađuje sa Centrima za socijalni rad, povereničkim kancelarijama, policijskim upravama i lokalnim samoupravama, kao i nevladinim organizacijama kako bi osuđenim mladim ljudima bila pružena sva neophodna pomoć odmah po izlasku na slobodu.

Osuđenici imaju priliku da u zavodu završe i kurs informatike, za koji dobijaju sertifikat validan na tržištu rada, a često odlaze na radove u gradsku opštu bolnicu, crkve i manastire.

U maju ove godine, 17. godinu zaredom, organizovan je Festival osuđeničkog literarnog stvaralaštva na kome učestvuju osuđenici iz svih zavoda u Srbiji.

Iz Uprave su naglasili da su tretmanske aktivnosti važne, imajući u vidu da u tom zavodu kazne izdržavaju osobe u izuzetno osetljivom životnom dobu, koje je često prekretnica za mnoge od njih.

"Zato je izuzetno bitno da pokrenemo promenu na bolje, da im pomognemo da se osnaže, da izgrade samopouzdanje i da kad odu odavde više nikada ne počine novo krivično delo", ističu iz Uprave.

(Telegraf.rs/Tanjug)