Sigurnost koja ne spava: Beogradska deca pod neprekidnom zaštitom "Pametnog grada"

Bezbednost dece jedna je od najvećih briga roditelja, zbog toga je Grad Beograd razvio sistem nadzora osnovnih škola koji funkcioniše neprekidno. Projekat "Pametan i bezbedan grad" koji nadgleda Služba obezbeđenja grada Beograda objedinjuje video-nadzor, terenske patrole i saradnju sa policijom, sa ciljem da škole budu sigurnije nego ikada ranije.

Malo je Beograđana koji znaju da se bezbednost većine osnovnih škola u gradu prati neprekidno, danju i noću, iz jednog centralnog mesta. Još je manje onih koji znaju ko su ljudi koji taj posao obavljaju i kako ceo sistem zapravo funkcioniše. Upravo zato Služba obezbeđenja grada Beograda poslednjih meseci sve češće dolazi u fokus javnosti, naročito roditelja, nastavnika i onih koji žive u blizini školskih dvorišta.

Preporučujemo

Služba obezbeđenja grada Beograda

U Kontrolnom centru gradske službe bezbednosti, koji radi 24 sata dnevno, prati se stanje u čak 309 beogradskih osnovnih škola. Kamere su raspoređene tako da pokrivaju spoljašnjost školskih objekata, dvorišta, prilaze i ulazne holove, ali ne i učionice, zbornice ili toalete. Ideja nije nadzor dece, već rano uočavanje potencijalnih bezbednosnih rizika pre nego što se dogodi ozbiljan incident.

Pored centralnog kontrolnog centra, sistem se oslanja i na komunalno bezbednosne stanice, koje se nalaze u različitim delovima grada. Trenutno ih ima 26 i one nadgledaju više od stotinu osnovnih škola u svom neposrednom okruženju. Plan je da se mreža ovih stanica dodatno proširi, kako bi svaka pokrivala manji broj škola i kako bi nadzor bio još neposredniji i efikasniji. Sve što se vidi u tim stanicama, u svakom trenutku vidi se i u kontrolnom centru, što omogućava potpunu koordinaciju.

Važan deo projekta su i patrolni timovi Službe obezbeđenja grada Beograda. Njihove rute pokrivaju celu teritoriju grada i svaka škola se obilazi najmanje dva puta tokom svake smene. Patrole rade danju i noću, u kontinuitetu, a njihovo kretanje nije prepušteno slučaju. Svaki obilazak je unapred isplaniran do detalja, od mesta gde se vozilo bezbedno parkira, do vremena zadržavanja i načina obilaska objekta. Posebna pažnja posvećuje se tome da se ni u jednom trenutku ne ugroze deca ili građani, naročito u vreme dolaska i odlaska učenika iz škole.

Kada patrola završi obilazak, vođa tima popunjava elektronski izveštaj, koji se automatski beleži u sistemu. Na taj način se ne oslanja samo na poverenje, već postoji i jasna evidencija da je posao zaista obavljen. Uz video nadzor, ovakav sistem omogućava potpunu kontrolu i transparentnost rada.

Softver i prepoznavanje incidenata

Jedna od specifičnosti projekta "Pametan i bezbedan grad" koji pokriva Služba obezbeđenja grada Beograda je i upotreba softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, domaće proizvodnje. Taj sistem je trenutno obučen da prepoznaje pojavu vatrenog oružja, noževa i palica u školskim dvorištima i oko objekata. U trenutku kada softver prepozna potencijalnu pretnju, automatski se aktivira alarm u kontrolnom centru. Istovremeno, tri najbliže patrole dobijaju informaciju i najkraću rutu do lokacije, dok vođa dežurne smene odmah stupa u kontakt sa školom kako bi se proverilo šta se zaista dešava.

Važno je naglasiti da se incident može pokrenuti i bez pomoći veštačke inteligencije. Operateri koji prate kamere, ukoliko uoče sumnjivo ponašanje ili potencijalnu opasnost, mogu ručno da podignu alarm. U oba slučaja, reakcija je ista i vremenski precizno definisana.

U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Služba obezbeđenja grada Beograda ima jasno utvrđene procedure. U većini incidentnih situacija policija izlazi na teren zajedno sa patrolama gradske službe. U trenutku kada policija stigne, ona preuzima postupanje, dok gradske patrole nastavljaju da pomažu u skladu sa instrukcijama MUP. Ukoliko patrole prve dođu na lice mesta, preduzimaju mere u okviru svojih ovlašćenja, vodeći računa na granice zakona.

Pripadnici Službe obezbeđenja grada Beograda ne nose vatreno oružje, ali imaju sva druga ovlašćenja propisana Zakonom o privatnom obezbeđenju. To uključuje legitimisanje, zadržavanje lica do dolaska policije i pregled stvari. Poseban akcenat stavljen je na način postupanja prema maloletnicima. U situacijama u kojima su uključena deca, prioritet je smirivanje situacije i izbegavanje bilo kakvog postupka koji bi mogao da ostavi psihološke posledice. Kada je potrebno, u takvim slučajevima se sačeka dolazak policije, koja ima dodatna ovlašćenja i posebno obučene službenike za rad sa decom.

Bezbednost dece na prvom mestu

Pitanje privatnosti jedno je od najčešćih koje građani postavljaju. U Službi obezbeđenja grada Beograda navode da se svi snimci čuvaju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Redovni snimci se arhiviraju 30 dana, dok se snimci incidenata čuvaju duže ukoliko su potrebni za dalja postupanja. Pristup snimcima ima veoma ograničen broj ovlašćenih lica, a svako gledanje ili preuzimanje snimka ostaje trajno zabeleženo u sistemu.

Jedan deo posla koji često ostaje nevidljiv javnosti odnosi se na večernje i noćne sate, kada se u školskim dvorištima okupljaju deca i mladi. Upravo tada najčešće dolazi do problema sa pirotehnikom i rizičnim ponašanjem.

Tokom zimskog perioda, patrole su podelile više desetina hiljada edukativnih flajera o opasnostima od petardi, a svaka situacija u kojoj se u školskom dvorištu koristi pirotehnika tretira se kao bezbednosni incident. Razlog je jednostavan, u takvom okruženju panika može nastati veoma brzo, a posledice mogu biti ozbiljne.

Beočuvar - panik taster

Projekat se ne zaustavlja samo na osnovnim školama. U predškolskim ustanovama već je uvedena aplikacija Beočuvar, poznata i kao panik taster. Ovlašćena lica u vrtićima mogu jednim pritiskom na dugme da obaveste kontrolni centar da postoji problem, ali samo ako se nalaze u neposrednoj blizini objekta. Na taj način se sprečavaju zloupotrebe i lažni alarmi.

Aplikacija je već u više navrata pokazala svoju vrednost u realnim situacijama, a plan je da se njena primena dodatno proširi.

- Korisnici ovog tastera su zaposleni koji pri korišćenju aplikacije imaju dve opcije. Prva je jednostavnija i brža, gde zaposleni samo pritisnu taster i alarmiraju Službu obezbeđenja grada Beograda. Druga je kada zaposleni detaljno napiše o čemu se radi, kao i zbog čega je pritisnut panik taster, a nama u Kontrolnom centru iskoči obaveštenje - naveli su zaposleni iz Službe obezbeđenja grada Beograda.

Rigorozne kontrole zaposlenih

U Službi obezbeđenja grada Beograda ističu da je jedan od osnovnih kriterijuma za rad u službi besprekornost. Niko ne može biti primljen bez pozitivne bezbednosne provere, a svi zaposleni prolaze kontinuirane obuke tokom cele godine.

Od zaposlenih u Službi obezbeđenja grada Beograda očekuje se da budu dobre fizičke spreme, a u toku radnog vremena imaju sat vremena obaveznog treninga, dok takođe uče tehnike samoodbrane u slučaju napada. To je idealan način da pripadnici Službe obezbeđenja grada Beograda ostanu u dobroj formi i da budu spremni na sve moguće situacije i incidente kako bi ih blagovremeno sprečili ili suzbili.

Kurs samoodbrane je posebno značajan za žene, kako na poslu tako i na ulici, jer im pruža potrebno znanje u slučaju napada i omogućava im da budu spremne da zaštite prvenstveno sebe, a zatim i druge.

- U početku se razmišljalo da prisustvo uniformisanih patrola u školskim dvorištima može imati negativan psihološki efekat na decu. Međutim, praksa je pokazala suprotno. Vremenom su deca, nastavnici i roditelji počeli da doživljavaju njihovo prisustvo kao dodatni osećaj sigurnosti - rekli su zaposleni iz Službe obezbeđenja grada Beograda.

Prema rečima pripadnika Službe obezbeđenja grada Beograda, deca iz osnovnih škola im se često obraduju kada ih sretnu u školskom dvorištu, a neretko im prilaze sa raznim dečjim pitanjima i njihovom specifičnom radoznalošću.

Cilj projekta "Pametan i bezbedan grad" koji sprovodi Služba obezbeđenja grada Beograda, kako objašnjavaju njegovi nosioci, nije da se stvori atmosfera straha ili nadzora, već da se rizici prepoznaju na vreme i da se reaguje pre nego što neko bude povređen. U tome vide svoju osnovnu ulogu i razlog postojanja, da budu tu i kada se ništa ne dešava, ali i da reaguju brzo i organizovano onda kada je to najpotrebnije.

Redovan obilazak škola

Pripadnici Službe obezbeđenja grada Beograda redovno u toku smene obilaze ustanove za koje su nadležni, a, kako smo već pomenuli, trude se da ih obiđu najmanje dva puta dnevno. Prilikom obilaska škole, pripadnici se javljaju nadležnom za tu ustanovu da su stigli, a zatim obilaze školu i proveravaju kamere. Na teren izlaze po dva pripadnika i dok jedan ostaje u blizini vozila, drugi ide i obaveštava nadležne da su stigli i obilazi.

Ekipa Telegrafa pošla je sa patrolom u jedan od obilazaka škole kako bi i u praksi videli kako to sve funkcioniše, a pripadnici Službe obezbeđenja grada Beograda Anastasija Džamić i Dušan Smiljković pokazali su nam kako to sve izgleda.

- Na terenu se srećemo sa raznim situacijama. Neke su negativne, ali više ima onih pozitivnih. Deca nam prilaze, pozdravljaju nas i pitaju kako smo - ispričao je za Telegraf.rs Dušan Smiljković.

Prema njegovim rečima, dešava se i da nadležni škole uoče nešto što bi moglo biti bezbednosni rizik, a potom obaveštavaju Službu obezbeđenja grada Beograda.

- Bila je situacija ispred jedne od škola da su učenici prijavili sumnjivog čoveka nastavniku koji je obavestio direktora, a on je potom alarmirao našu Službu. U narednim danima naš obilazak te ustanove se utrostručio i po opisu smo uočili lice. To je delovalo odvraćujuće. Taj čovek se više nije vraćao - dodao je Smiljković.

Anastasija Džamić javila se rukovodstvu škole po dolasku patrolnog tima i obavila obilazak školskog dvorišta, dok je njen kolega Dušan Smiljković u isto vreme proverio stanje na nadzornim kamerama ispred objekta i ostao uz službeno vozilo.

Po završetku kontrole, pripadnici Službe obezbeđenja grada Beograda sačinili su službeni zapisnik o izvršenom obilasku i nastavili patrolu ka narednoj školi u okviru svoje rute.

Incidenti se drastično smanjili

Prema rečima zaposlenih, od početka rada Službe obezbeđenja grada Beograda, rezultati su vidljivi i u brojkama koje, iza statistike, govore o svakodnevnom radu na terenu. U periodu od aprila do decembra zabeležena su ukupno 254 bezbednosna događaja u školskim zonama koje su pod nadzorom ovog sistema.

Posebno je uočen značajan pad sumnji na upotrebu opojnih supstanci u školskim dvorištima i njihovoj neposrednoj okolini. Dok su u aprilu registrovana čak 33 takva slučaja, taj broj je iz meseca u mesec opadao, pa je u oktobru zabeležen samo jedan, a u decembru tri događaja ove vrste. U Službi obezbeđenja grada Beograda ovakav trend povezuju sa stalnim prisustvom patrola i kontinuiranim video-nadzorom, naročito u večernjim satima.

Podaci pokazuju da se većina incidenata ne dešava tokom nastave. Od ukupnog broja zabeleženih događaja, 66 se dogodilo tokom dana, dok je čak 188 registrovano u noćnim satima, kada se u školskim dvorištima najčešće okupljaju deca i mladi. Sličan odnos primećen je i po danima u nedelji. Radnim danima evidentirana su 154 događaja, dok je tokom vikenda, od petka uveče do nedelje, zabeleženo 100 incidenata.

U gotovo polovini slučajeva, tačnije u 118 događaja, o svemu je obaveštena nadležna policijska stanica, koja je po potrebi izlazila na teren i dalje postupala u skladu sa zakonom.

Rad patrolnih timova obuhvata celu teritoriju Beograda. Trenutno se radi na 20 patrolnih ruta, čija ukupna dužina iznosi nešto više od 2.000 kilometara. Samo u navedenom periodu patrole su izvršile 4.668 redovnih obilazaka, dok je od početka rada službe do kraja 2025. godine u patrolnoj službi pređeno više od 631.000 kilometara gradskim ulicama.

Pored terenskog rada, važnu ulogu ima i mreža 26 komunalno-bezbednosnih stanica, iz kojih se neprekidno nadzire 104 osnovne škole. Upravo kombinacija stalnog prisustva ljudi na terenu i nadzora iz kontrolnih centara, kako ističu u Službi obezbeđenja grada Beograda, omogućava da se bezbednosni problemi prepoznaju na vreme i da se u mnogim situacijama reaguje pre nego što dođe do ozbiljnijih posledica.

(Telegraf.rs)