Ovo je najtužnija priča o vernosti: Pas i nepokretni vlasnik otišli zajedno u smrt, tuga na Umci

U tihoj beogradskoj Ulici Đure Daničića na Umci, garavi zidovi jedne porodične kuće danas svedoče o tragediji koja je prevazišla okvire crne hronike.

Juče, nešto posle 16 časova, u buktinji koja je prožderala sprat i srušila krovnu konstrukciju, utihnula su dva života neraskidivo vezana sudbinom -  život šezdesetosmogodišnjeg Radomira G. i njegovog psa.

Preporučujemo

Vatrogasci koji su stigli na lice mesta zatekli su stravičan prizor. Dok je 17 spasilaca pokušavalo da ukroti vatrenu stihiju pod ruševinama krova, nada da će zateći ikoga živog kopnila je sa svakim minutom. Kada je vatra konačno pobeđena, u pepelu je pronađeno telo čoveka, a tik uz njega -  telo njegovog najvernijeg prijatelja.

Prijatelj koji ne ostavlja na cedilu

Komšije, još uvek u šoku, brišu suze dok se prisećaju Radomira. Kažu, bio je nepokretan, čovek čiji se svet poslednjih godina sveo na četiri zida i vernost psa koji se od njega nije odvajao. Upravo ta vernost ispisala je najtužniji epilog ove nesreće.

„Oni su bili sve jedan drugome. Radomir nije mogao da se kreće, a pas je bio njegove oči i uši“, priča jedan od suseda dok gleda u zgarište. „Životinja je imala instinkt, osetila je dim, mogla je da pobegne kroz neki otvor, da se spasi... Ali nije htela. Ostao je tu, u dimu i vatri, uz noge svog gospodara. Umrli su onako kako su i živeli - zajedno.“

Poslednja straža

Dok je Više javno tužilaštvo naložilo prebacivanje Radomirovog tela na Institut za sudsku medicinu, u naselju vlada teška tišina. Vatrogasci, navikli na teške prizore, danas nerado govore o ovoj intervenciji. Čak i za one koji se svakodnevno susreću sa smrću, prizor psa koji je izabrao smrt umesto bekstva, kako bi ostao uz nepokretnog vlasnika, ostavlja nemi grč u grlu.

Radomir G. (68) nije imao snage da pobegne iz vatrene zamke, ali u svojim poslednjim trenucima, uprkos užasu koji ga je okruživao, nije bio sam. Njegov pas je održao poslednju stražu, dokazujući da lojalnost nekada ne poznaje čak ni strah od smrti.

(Telegraf.rs)