GORELO DOK SMO STAJALI TAMO: Reporteri Telegrafa u paklu Deliblatske peščare!

Već sedmi dan traje ogorčena borba sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari.

Niti se vidi kraj pesku, niti se vidi kraj dima. Pod nogama vreo, sitan pesak u koji propadate sa svakim korakom. Ovde je hodanje podvig za čoveka, a kamoli za teške mašine i kvadove koji se bore sa terenom. Pa ipak, na tom terenu, na temperaturi koja prži, stoje oni - vatrogasci-spasioci.

Preporučujemo

Borba prsa u prsa sa vatrom

Naša ekipa zatekla je vatrogasce-spasioce u nadljudskom naporu. Dok im vetar nanosi sitan pesak i gust dim u lice, oni na svojim leđima nose teške boce pune vode. Mesta za predah nema ni sedmog dana ove agonije.

Podrška iz vazduha i borba na zemlji

Dok se dole vodi gola borba za svaki pedalj, iznad naših glava neprestano odjekuje zvuk elisa. Helikopteri MUP-a i Vojske Srbije ne izlaze iz vazduha - lete i po osam sati dnevno, nose tone vode i gase tamo gde ljudska noga ne može da kroči.

A dole, na zemlji - prizor od kog staje dah. Čak 36 teških mašina i bagera rve se sa terenom bez prestanka. Bageristi krče i lome sve pred sobom samo da naprave kakve-takve prepreke i preseku put vatri. Pravi se prolaz kroz najgori krš i pesak, koliko god je moguće, samo da bi vatrogasna vozila uopšte mogla da priđu blizu.

Vetar ne prestaje, plamen preskače puteve

Naš najjači utisak sa lica mesta jeste surovo saznanje koliko je priroda nepredvidiva. Vetar ne prestaje ni na trenutak, a verovali ili ne - plamen bukvalno preskače put. Taman kada pomislite da je vatra presečena i stavljena pod kontrolu, dovoljna je samo jedna preletačka varnica da se požar rasplamsa iza leđa neumornih spasilaca.

Dramatična borba u najvećoj peščari Evrope se nastavlja. Vetar ne posustaje, ali ne posustaju ni momci koji iz minuta u minut rizikuju svoje živote kako bi obuzdali vatrenu stihiju.

Intervju sa Lukaom Čušućem, načenikom Sektora za vanredne situacije pročitaje OVDE.

(Telegraf.rs)