Čogurić: Kvalitet pravosuđa meri se načinom na koji zakon primenjujemo, a ne samo njegovim donošenjem

Predsednica Visokog saveta sudstva Bojana Čogurić istakla je da su otvoren dijalog, razmena iskustava i saradnja pravne teorije i pravosudne prakse od ključnog značaja za unapređenje pravosuđa, ocenivši da aktuelna pitanja pravosudnog sistema zahtevaju sagledavanje iz različitih profesionalnih perspektiva. Čogurić je to poručila na 65. redovnom godišnjem savetovanju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, koje se od 24. do 26. septembra održava na Zlatiboru i okuplja predstavnike pravosuđa, pravne teorije i prakse iz Srbije i regiona.

Preporučujemo

Govoreći o temama savetovanja, ona je istakla da pitanja krivičnog materijalnog i procesnog prava, položaja i zaštite žrtava, kvaliteta zakonskih normi i zakonodavnog postupka, kao i novog Zakona o Pravosudnoj akademiji i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, prevazilaze okvire pojedinačnih institucija.

„Kvalitet zakona meri se i time koliko adekvatno odgovara na stvarne probleme i potrebe društva, dok se kvalitet pravosuđa meri time koliko dosledno, odgovorno i nezavisno taj zakon primenjuje“, poručila je Čogurić. Ona je naglasila da zakonodavac, nauka i praksa ne bi trebalo da budu izolovani svetovi, već da je njihovo međusobno dopunjavanje i unapređivanje od posebne vrednosti za pravosudni sistem.

Prema njenim rečima, stručne rasprave predstavljaju priliku da se neposredno čuju iskustva sudija, prepoznaju sistemska pitanja koja prevazilaze pojedinačne predmete i sagledaju mogućnosti za unapređenje položaja sudstva i uslova za njegov rad. Poseban značaj, kako je navela, ima i regionalni karakter savetovanja. „Mnoga pitanja koja se danas postavljaju pred nosioce pravosudnih funkcija prevazilaze nacionalne okvire. Iskustva kolega iz okolnih zemalja mogu nam pomoći da sopstvena rešenja sagledamo iz drugog ugla - da prepoznamo ono što dobro funkcioniše, ali i da preispitamo ono što možemo da unapredimo“, rekla je Čogurić.

Govoreći o novom Zakonu o Pravosudnoj akademiji i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, predsednica VSS ocenila je da njegovo donošenje predstavlja tek početak procesa. „Donošenjem ovog zakona posao nije završen. Naprotiv, još važniji posao tek počinje. Pred institucijom na čijem sam čelu zadatak je da se stara o tome da normativna rešenja u praksi zaista obezbede visok nivo stručnosti budućih nosilaca pravosudnih funkcija, objektivnost i transparentnost postupka njihovog izbora i, iznad svega, očuvanje nezavisnosti sudske vlasti“, istakla je Čogurić. Ona je posebno ukazala na značaj načina na koji se biraju sudije, navodeći da kvalitet pravosuđa ne može da se obezbedi jednom reformom ili jednim zakonom, već da se gradi dugoročno - načinom izbora sudija, uslovima u kojima rade, znanjem i iskustvom koje stiču i prenose, ali i sposobnošću sistema da prepozna i zadrži najbolje pravnike.

„Kada razgovaramo o obrazovanju i izboru budućih sudija, mi zapravo razgovaramo o sudstvu koje će građani Republike Srbije imati kako danas, tako i u narednim decenijama“, poručila je predsednica VSS. Čogurić je dodala da se stvarni domet novog Zakona o Pravosudnoj akademiji ogleda u tome da li će uspeti da odgovori na ključni zahtev - uspostavljanje sistema u kojem će Pravosudna akademija, kroz kvalitetnu obuku i usavršavanje, biti pouzdan oslonac Visokom savetu sudstva u ostvarivanju jedne od njegovih najvažnijih nadležnosti - izbora sudija.

Ona je podsetila i na Ciceronove reči:

„Svi smo mi sluge zakona da bismo mogli biti slobodni“, ističući da nezavisnost sudije nije privilegija onoga ko vrši sudijsku funkciju, već pravo svakog građanina. Na kraju obraćanja, predsednica VSS istakla je da cilj stručnih savetovanja nije postizanje saglasnosti o svim pitanjima, već stvaranje prostora za argumentovanu i konstruktivnu raspravu. „Ne očekujem da se o svim pitanjima koja su pred nama na ovom savetovanju saglasimo, jer se dobra stručna rasprava ne meri brojem istovetnih stavova, već kvalitetom argumenata koje smo spremni da razmenimo. Različito pravno mišljenje nije slabost jedne profesionalne zajednice, jer kada diskusija počiva na znanju, iskustvu i međusobnom uvažavanju, ono je jedan od načina na koji ta zajednica napreduje“, zaključila je Čogurić.

(Telegraf.rs)